КУЛТУРНИ ПРОГРАМ СВЕТОСАВСКОГ ДОМА, ''ДУША ПОСЛЕ СМРТИ''

800x600 svetosavski dom u NisuСветосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Четрнаесто по реду предавање, на дан 21. фебруара, приређено је поводом задушница од претходне суботе. На тему ''Душа после смрти'' говорио је презвитер Александар Стаменковић, магистар богословских наука.

РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА: По учењу неких светих отаца, душе су фина, етерична тела, што указује на њихову створеност. Оне су, истовремено, натчулна, бестелесна природа. Човекова чула припадају души и она се одвајају од тела заједно са њом. Душа је проста (једнобитна), разумна, безоблична и самовласна природа. Она има своје силе, које се најчешће именују као сила жеље, словесна сила и сила ревности. Такође, оне се могу представити и као вегетативни, афективни и умни део душе. Погрешно усмерене, ове силе се развијају као страсти. Усмерене ка Богу, оне се остварују као врлине. Смрт је разлагање, деоба човековог бића. Она почиње невидљивом смрћу душе, што је знак одвајања човека од Бога. Даљи степен је видљиво одвајање душе од тела. После одвајања од тела, душа опстаје као бесмртна, али не сама по себи већ по Божјој милости. Напуштањем тела, душа осећа растерећење, а потом наступа борба како би душа доспела у рај, који је место Божје благодати. Тада настаје процес испитивања душе, за који су свети оци употребили израз ''митарства''. На њима се истражују човекова дела, односно стање оптерећености душе страстима, при чему се душа ослања на своја добра дела, односно врлине које је у животу стекла. На крају историје догодиће се Христов суд, са разлучењем благословених душа, након чега се оне уводе у Царство Божје, живот будућег века – истакао је презвитер Александар Стаменковић. У продужетку, предавач је говорио о стању душа некрштене, пре свега абортиране деце, дајући упутства како се молитвама може помоћи њиховом упокојењу.