МАНАСТИР СВЕТОГ НИКОЛЕ - ПЛАНИНИЦА

     Недалеко од бугарске границе, на десној обали реке Јерме између села Горња Држина и Планиница, налази се манастир посвећен светом Николају. О манастиру има веома мало података. Предање казује да је манастир задужбина краља Милутина и да је био посвећен Рођењу Пресвете Богородице.
     На натпису који се налази на порталу изнад улазних врата, записано је: „Благословом Оца, садејством Сина и остварењем Светога Духа, овај храм, посвећен чудотворцу Николи започе да се живопише априла и заврши се 22. априла 1606. године у време духовника Стефана.“ Стари манастир и Цркву разориле су Крџалије крајем XVIII века. Манастир је до почетка XIX века био у рушевинама.
     У знак захвалности Богу за извојевану победу на Варварину 1810. године, Вожд Георгије Петровић је заједно са војводим Милетом Радојковићем обновио манастир 1811. године. Народ ових крајева манастир још увек зове Карађорђева Црква. Храм је освећен 6. децембра 1812. године.
     Живопис манастира је у великој мери сачуван и представља право ремек дело фреско уметности XVII века. До 1948. године, манастир је био парохијска Црква, када благословом епископа нишког др Јована Илића поново постаје манастир, као метох манастира светог Јована Богослова у Поганову.
     У манастирском комплексу налази се мањи приземни конак и економски објекти. Од 1967. године, манастир је под заштитом Државе.