МАНАСТИР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ИЗАТОВАЦ

     Предање казује да је мајстор Коле из села Бољев Дол, након завршетка зидања манастриа светих Кирика и Јулите у Смиловцима, подигао овај храм као своју задужбину 1841. године. Поред храма су подигнути конаци и економске зграде у коме су живели монаси. У Прегледу цркве епархије нишке из 1933. године забележено је да манастир има 312 хектара земног поседа. Црква је била велика грађевина са осмостраним кубетом и великом припратом, која је са два стуба била одвојена од наоса. Манастирски конаци су имали дрвене чардаке, рађене у дуборезу.
     Предање казује да је мајстор Коља по завршетку изградње Цркве увидео грешку у конструкцији и претпоставио брзо урушавање храма. 1880. и 1896. године у документима посета црквених управитеља и архијерејских намесника записано је да је храм напукао на неколико места и да постоји опасност од урушавања. Црква се урушила у великом земљотресу који је задесио ове крајеве 1929. године и никада није обновљена. У манастиру је радила прва школа у овом крају.
     Новопостављени игуман Николај Атанасов 1941. године записао је у Летопису, да манастир има конак са две собе, подигнут 1935. године и једну зграду из 1929. године. Поседује амбар дуг 12 метара, један срушени амбар, два извора здрава, књиге, иконе, богослужбене одежде и инвентар.
     Након Другог светског рата, камен од урушене Цркве је разнешен, а 1952. године од њега је направљена сеоска задруга. Од манастира остала је сачувана само припрата, у којој се и данас обављају богослужења.