„Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовестим сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене; и да проповедам пријатну годину Господњу“ (Лк. 4, 18-19; Ис. 61, 1-2).
Ове речи о благословеној години Господ је изговорио када је код Јевреја почињала нова грађанска година и у време збирања плодова и приношења жртви благодарнности Богу – у месецу септембру.
Почетак нове године у септембру има своје библијско утемељење. Први и шести Васељенски сабор говоре да је добро ставити септембар као почетак нове године, а као разлог више, додаје Свети Амвросије Медиолански, је прослављање Светог цара Константина. У Христовој Цркви 1/14 септембра почиње годишњи богослужбени циклус и на тај дан се читају посебне молитве за благослов наступајећег годишњег круга.
У Цркви Свете Петке у Кумареву обичај је да народ на овај дан доноси првине производа Богу на дар у знак благодарности за све што им је дао и узноси молитву за родну наступајућу годину. „Твоје од твојих, Теби приносећи...“ На столу је било кукуруза, паприка, кромпира и осталог поврћа и воћа. По освећењу воде свештеници благосиљају и освећују производе и жито које свако узима и баца на четири стране света уз речи – „да Господ умножи“. Када се обави резање славских колача које су припремили представници села, и након послужења узима се преостало жито, враћа кући да би се промешало са осталом количином и њиме започела сетва.
Овим обичајима претходило је свећење воде у три села кумаревске црквене општине. Молили смо се да година протекне добро, да Бог сачува села, за благорастворење ваздуха, изобиље плодова земље и мирна времена. Благосиљани су домови, њиве, плодови и вредни мештани овог краја које је свештеник углавном налазио како породично пребирају плодове земаљске по својим авлијама.