Православни вероучитељи треба да брину о свакој својој речи и делу којима пружају пример људима око себе. Такође, они морају да воде рачуна и о својим мислима. Размишљање је основни посао у припреми православне верске наставе.Најважнија одлика хришћанске православне мисли јесте њена молитвеност. Давно је речено да је истински богослов само онај ко се на истински начин моли. Исто важи за сваког познаваоца истина православне вере. За православне вероучитеље могло би се рећи: не може бити добар извођач верске наставе неко ко не живи свакодневним животом молитве. Треба истаћи да је молитва први и најзначајнији труд сваког православног учитеља вере.
Молитва је знак уздања у Бога више него у себе и у друге људе. Вероучитељ може много учинити на својој личној обуци и оспособљавању. Он може усвојити многе важне савете и знања која му преносе други људи, старији и образованији у тој области од њега. Међутим, добри плодови његове службе највише зависе од божанског надахнућа које га усмерава на тајанственим путевима благодатног општења са душама деце. Молитва треба да претходи, да прожима и да заокружи свако ново знање и вештину коју стекне православни вероучитељ. Било да прати семинарску обуку, чита корисно штиво или слуша добра упутства стручњака, он увек нешто више времена треба да посвети молитви.
Већи део онога што учитељ сведочи у настави не зависи од људских способности њега и његових саветника колико од божанске благодати која се у његовом сведочењу пројављује. Православни вероучитељ не сме ни покушавати да својим речима и делима надомести нетварне божанске енергије које његови ученици треба да искусе. Молитва је незаобилазни пут којим он може да држи себе и своје ученике отворенима пред тајном животодавне Божје силе.
Наравно, умно делање православног вероучитеља не може се ограничити само на молитву за себе. Он једнако треба да се моли за ученике који похађају његове часове, као и за оне који га упућују на службу сведочења Божје речи. Верска настава је место на којем и сами ученици треба да се науче умећу и значају молитве, а онај ко их у томе поучава ослања се на молитве читаве црквене заједнице која га у ту мисију с благословом шаље.
Ивица Живковић, проф.