Као и сваку људску душу дубоко нас је ганула вест о поплавама. Мислимо нема човека ко је спавао прву ноћ и ко није зажелео да се са српским витезима нађе на чамцу и спасава децу и људе, или на насипима да пуни и ређа џакове. „Потоп“ у Срба није трајао четрдесет дана, али за само неколико „дође вода до гуше“ и заваписмо сви, и призвасмо сви име Господње без изузетка. Читаше се молебни у Цркви, али идаље потреба да се узме лопата у руке или да се бар организујемо и почнемо са сакупљањем материјалне помоћи. После Литургије и молебна сели смо и договорили како да организујемо сакупљање помоћи. Одмах након тога смо објавили да ће се у свим црквама јабланичког намесништва сакупљати помоћ што је објавила локална телевизија и радио. Села су била излепљена огласима о сакупљању помоћи. Остварена је сарадња са Црвеним крстом, понегде су месне заједнице преузеле иницијативу сакупљања, а понегде цркве. Сиромашни народ овога краја је доносио „две лепте“ које је имао, углавном је то била гардероба, али и флаширана вода, брашно, конзервирана храна, средства за хигијену. Паралелно са овим сакупљао се новац – у Лебану као прилог у кутији са натписом за помоћ, а у Бошњацу уз печатиране призненице са којима су се обилазили домови. Каква дивна посвећеност младих људи! Нису жалили труда ни времена да трактором обилазе домове и сакупљају брашно, а било је оних који су се још преве ноћи нашли на насипу у Обреновцу или Шапцу. У нашем селу је велики млин и таква се и помоћ очекивала од нас. У Бошњацу је у првој тури само за два дана сакупљено скоро три тоне брашна. Председник месне заједнице и свештеник су стално били у контакту и обојица присуствовали састанцима како у цркви тако и у месној канцеларији. Црква у Лебану је пет комбија помоћи уступила Црвеном крсту, док се Бошњаце одлучује да директно однесе помоћ угроженима у Параћину. Бошњаце и Бошњане код Параћина су побратимљени па је ваљало тамо помоћи. У Параћину смо обишли угрожено насеље и уверили се у катастрофалне последице поплаве. Ушли смо у неколико домова и делили им иконице и крстиће. Најзначајније им је било што смо попричали са њима јер су нам казали да смо после фотографа ми први који смо их обишли. Успут срећемо баку коју водимо да купимо ципеле зато што је од дотаташњих добила жуљеве. Враћамо се поносни, а људи константно зову и препоручују своју помоћ. У Црквеној Општини Бошњаце нпр. сакупљено је новца око сто хиљада динара који ће бити уплаћен на рачун Епархије нишке, а онда даље прослеђен потребитима. О ономе што смо лично дали нећемо говорити, Црвкена општина Бошњаце дала је десет хиљада у новцу и шесдесет евра у роби, велику кутију пешкира и зејтина из Цркве и седам душека. Такође је Црквена општина организовала личности и организације за тражење помоћи у намештају и алату (колица, лопате и др.). Само је брашна сакупљено до пет тона, воде око седамдесет пакета и доста балона, хране, средстава за хигијену, ћебади, много гардеробе. Свако село је имало пункт у месној канцеларији одакле је роба превожена до сабирног центра у Црквеном конаку. Акција се наставља док буде потребно.„Господе ако мора бити да страдамо нека то буде на путу правде Твоје и истине Твоје, не допусти да то буде због неправде наше или мржње ма према коме, рецимо сви усрдно Господе помилуј“ (Патријарх Павле)