Храм Успења Пресвете Богородице у КонопнициЦрква је подигнута 1840. године на старијим темељима непознате старости. У турском попису из 1516. године помиње се као манастир, у коме живе три калуђера. У време припремања устанка против Турака овај храм био је стециште устаника. Због учешћа у Милојевој и Срндаковој буни 1841. године, храм је спаљен до темеља. Записано је и да су касније из ове Цркве завереници писали писма кнезу Милошу Обреновићу. Због тога је 1860. године Мехмед паша обесио свештеника Станоја, са још седам домаћина на нишкој тврђави. Непосредно пред ослобођење јужних крајева 1877. године, поп Тома Михаиловић заклео је устанике у овој Цркви. Црква је пострадала у Првом светском рату од Бугара, који су је користили као коњушницу, а њеног свештеника Светозара Миленковића убили у Сурдулици. Храм је након рата обновљен. У потпуности је фрескописан, а нарочито се у храму истиче дуборезни иконостас, рад Заше Димитријевића из Власотинца. Северно од Цркве, налази се гробље са споменицима из турског периода.