„Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се“. (Јак 5, 14-15).
Веровали су овим речима окупљени на Свету тајну јелеосвећења у Бошњацу. Усрдну молитву изнедрило је пуно људи заједно са осморицом свештеника. Светлео је храм од воштаница и кандила, помазали смо се, поучили, а онда су верни са вером отишли кућама где ће од уља и брашна направити хлеб који ће болесници узимати за здравље.
Свештеници су наставили радни део на братском састанку у конаку износећи проблеме са којима се суочавају, размењујући искуства, и договарајући чешћа заједничка богослужења јер је то оно што нас најдубље зближује и чини екипом. А кад смо код екипе– након састанка уследио је турнир у стоном тенису. Каже једна црквена личност за поверене му људе да кроз спортску активност открива њихову нарав, да какав је неко у спорту такав је у послу и у животу. Нама је ипак био циљ да после духовног чина – молитве, учинимо и нешто физички за своје здравље. Данас, када постајемо робови убрзаног живота и виртуелних активности, када смо заборавили да изађемо на свеж ваздух или потрчимо планинском стазом, уживо се видимо са пријатељем -спорт је добар, јер долази до присног личносног сусрeта, а и не би ли са здравим духом, и здраво тело било.