У визиторском центру „Теодора“ надомак Царичиног града 1. септембра, 2014. год.одржана је друга по реду радионица на тему Развој визије и плана активности за археолошко налазиште Царичин град. Стварање визије коришћења и очувања Царичиног града, дефинисање циљева, управљачке структуре и улога различитих заинтересованих страна у томе, као и развој плана активности и пројеката који ће допринети рехабилитацији налазишта су тезе којима смо се бавили. Учешће су узели представници многих институција на локалном и републичком нивоу, као и Црква као један од најбитнијих чинилаца у вези са духовним наслеђем овог локалитета.
Иначе Јустинијана Прима или Царичин град је археолошки локалитет из 6. Века, једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана. Подигао га је велики византијски Цар Јустинијан први (527-565) према многим изворима у знак захвалности крају у коме се родио. Био је седиште архиепископије и у њему се данас могу видети остаци Базилике, крстионице и хришћанских мозаика из оног периода. Истраживања града, започета 1912. године, изнела су на светло дана још и четири прстена бедема, осам базилика, бројне јавне објекте, терме, цетрални трг, широке улице и портике, аквадукт, велику цистерну, водени торањ, развијену водоводну и канализациону мрежу, брану са језером, занатске пећи, као и мрежу фортификација у његовој непосредној близини. Прокопије, савременик Јустинијана каже: „Беше то просто напросто град велик и многољудан и у сваком погледу напредан и достојан да буде метропола читаве области. Јер до толиког значаја се успео. Поред тога, изабран је за архиепископско седиште Илирика, пошто су остали градови изостајали за њим као првим градом по величини. На тај начин. На тај начин он је цару узвратио славу. Јер он се поноси што је родио цара и обратно, овај се дичи што је саградио град. И ово мало што рекох биће довољно. Јер немогуће је све подробно излагати пошто је неминовно да сваки опис цара достојног града испадне лошије него што му приличи“. Сама урбана структура града представљала је мешавину хеленистичке традиције, римског наслеђа и рановизантијског поимања града што овај споменик чини јединственим.