УСПОМЕНА СВЕШТЕНИКА МИЛИЈЕ ЈОНЧИЋА
- Детаљи
- ~ Аутор ~ Теолог Далибор Мидић
„Крајем октобра 1915. године, српска војска је напустила град, а Бугари су се приближили Нишу. Свештеници који су се затекли у Нишу били су у дилеми да ли да крену за нашом војском, или да остану у граду. Владика нишки Доситеј Васић се изјаснио да остаје, а свештеницима је оставио на вољу да могу радити по свом личном нахођењу. Би решено да останемо са народом и да са њим делимо добро и зло. Бугари су у Ниш ушли 23. октобра 1915. године око 15 часова. Град је са стрепњом очекивао окупаторе. После неколико дана владика је интерниран. Нови управник града, позивајући се на владу у Софији, тада је саопштио свештеницима: Ако будете интернирани, не бојте се. Ви идете у вашу братску земљу, где ћете бити наши драги гости. Ниједна длака вам неће фалити с главе. Неколико дана након тога, под видом добијања тзв. откритних листова, затворено је 22 свештеника који су се јавили окупационој управи Ниша. Под војном стражом, свештеници су 11. новембра у десет сати ноћу стигли у Белу Паланку.
У кафани Петра Стефановића примио нас је резервни официр Зарије Стојанов, лукаво и иронично се извинио што као свештеници ноћимо у кафани и рекао нам да сутра настављамо пут у 8 ујутру. Тек што смо заспали, пробудише нас, говорећи да је телеграфски наређен покрет за Софију. На километар и по од Беле Паланке, испред села Кременице, задржаше нас ради одмора неколико минута. Упутише нас према клисури Јанкина падина и војници иза наших леђа опалише из својих пушака. Прота Добросав Марковић и Светозар Илић клекнуше на колена читајући молитве. Пушке пуцају, другови падају, Клисура одјекује од пуцњаве. Док сам лежао рањен, видео сам после извршеног зверства једног официра са два војника на коњима за којима иђаху други војници са ашовима и будацима, носећи и једну канту гаса. Видео сам још и како довлаче према осталима тело убијеног у бежању свештеника Јована З. Поповића.“
Српски православни календар „Васкрсење“ за 1923. годину, стр. 20- 25.
ИМЕНА ПОБИЈЕНИХ СВЕШТЕНИКА 12. НОВЕМБРА 1915. ГОДИНЕ У ЈАНКИНОЈ ПАДИНИ
Добросав Марковић окружни прота нишки,
Јеромонах Киријак,
Хиландарац старешина метоха нишког,
Лука Марјановић парох нишки,
Јован З. Поповић парох нишки,
Марко Ђ. Јанковић парох нишки,
Јанко Ђ. Јанковић парох нишки,
Сава Петровић парох ћићевачки,
Богосав Стокић парох рогњевски,
Стојан Стаменковић парох барбешки,
Драгутин Пешић парох јаглички,
Милан Миљковић парох малчански,
Светозар Илић парох хумски,
Алекса Јовановић парох пиротски,
Јован Ненчић парох пиротски,
Станко Костић парох јаловик-изворски,
Ђорђе Јовановић парох раснички,
Милан Поповић парох завојски,
Ђорђе Пешић парох смрдански,
Драгомир Јовановић парох суковски,
Илија Поповић парох шпајски,
Душан Поповић парох клисурски,
Милутин Миленковић парох бошњански,
Јероним Јевтић јеромонах,
Аврам Миловановић, прота намесник алексиначки,
Милета Стефановић прота алексиначки,
Ђорђе З. Јовановић парох алексиначки,
Димитрије Станковић парох рутевачки,
Цветко Богдановић члан нишког Духовног суда,
Илија Којић члан Нишког духовног суда,
Милан Ђорђевић парох суботиначки,
Милутин Поповић парох мозговски,
Младен Динић парох ћурлински,
Милан Цветковић парох нозрински,
Јевтимије Чавдаревић намесник овчепољски,
Светозар Миленковић парох копаонички.