Светосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Двадесет треће по реду предавање, на дан 30. маја, одржано је на тему ''Радост постојања у Христу''. Предавач је био презвитер Владан Стојановић, дипломирани теолог, старешина Храма Успења Пресвете Богородице у нишком насељу Доња Врежина. РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА:
Радост постојања за православне хришћане је истинити сусрет са Богом и са сваким човеком, нашим ближњим. Из угла науке и филозофије савременог света срећа је субјективно стање задовољства животном ситуацијом, повезано са осећањем испуњености и уживања. Оно је субјективно, јер зависи од човековог става према животу. Опште искуство говори да материјални посед не може човеку донети истинску срећу. Појам среће јавља се врло ретко у Светом писму, а ниједном у Новом завету. Ту се користи одређенији појам, радост. Господ Исус Христос доводи у везу радост човека са Божјом љубављу и држањем Божјих заповести. Пример оних који су нашли животну радост били су свети људи, они који су угодили Богу. Њихова радост била је неразумљива и збуњујућа за свет. Радост потиче од животворне активне вере у људском срцу. Вера је пуно поверење, дечје предавање себе у руке Божје. То је оно што отвара врата радости којој нема краја. Данас смо свесни једне поразне чињенице, да је радости све мање чак и међу онима који себе сматрају хришћанима. Разлог је недостатак искуства живе вере код традиционалних номиналних верника, пре свега недостатак литургијског искуства савременог човека. Црква је радост победе живота над смрћу корз Христово васкрсење. То је највећа могућа радост у овом свету. Недостатак радости значи заборав чињенице да је Бог створио и спасао свет. Радост није успутно осећање, већ основни тон хришћанске вере. Господ нас позива да уз његову помоћ жалост од брига овога света окренемо на радост. Радост је плод осећања Божјег присуства у овом свету. Ако човек није слободан и ако је поробљен од греха, не може да живи у радости сусрета са Богом.