Светосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Двадесет друго по реду предавање, на дан 16. маја, одржано је на тему ''Разлике у црквеном животу код православних и протестаната''. Предавачица је била Биљана Стаменковић, мастер теолог, вероучитељица. РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА:
Суштинска разлика између православног и протестантског хришћанства састоји се у учењу о Цркви. За православне то је жила куцавица божанског откровења, док код протестаната оно нема пресудну важност. Према православном учењу, Божји вечни план спасења света, који се по Светом апостолу Павлу остварује у Цркви, даје могућност учествовања у вечном животу. Још у раном хришћанству постојале су разлике у схватањњу светих тајни на јелинском истоку и на латинском западу. На западу, светотајински живот Цркве имао је значај активног етичког обавезивања, док је хришћанство на истоку водило ка препорођењу, новом животу који се даје у светим тајнама. Богословље ране Цркве настајало је из искуства учешћа у светим тајнама. Православни исток је у новом веку прихватио број седам светих тајни са запада, мада тај број никада није био званично ограничен. У Православној цркви сачувана је интегралност светих тајни, које су обједињене у Литургији. На западу оне су се разматрале појединачно, ван литургијског контекста. Протестантска реформација значила је свођење броја светих тајни на само две, чије је установљење од Христа изричито записано у Светом писму и које садрже опроштење грехова. То су крштење и вечера Господња. Два главна аспекта светих тајни код протестаната су знак и печат. Симболи и свештене тајне везане за њих опажају се људским чулима. Као чулно спознатљиве, свете тајне делују у сврху буђења вере и покретања срца. За разлику од тога, у православном богословљу указује се на откровење о светотајинском карактеру читавог створеног света. Свете тајне су симболи који указују на нешто више од себе. Други елемент свете тајне по протестантском схватању, печат, као потврду истине, завета или уговора помоћу неке материјалне ознаке, представља потврду Божјих обећања у завету љубави. Крштење је, као печат старозаветног обрезања, потврда учеништва једне личности. Протестанти наглашавају да света тајна зависи од вере примаоца, а не од извршилаца радње. Реч Божја довољна је за спасење, док свете тајне само помажу бољем разумевању истине. У тајнама се не може добити више од онога што се иначе добија вером. Оне не производе унутрашњу благодат. Да би благодат била делотворна, потребна је вера појединца. Још у првим генерацијама протестантског света било је много полемика и различитих учења око начина присуства Христа у евхаристијским даровима. Разлике између православних и протестаната односе се на сам начин дефинисања Цркве и светих тајни. Црква је за православне начин пројаве Царства небеског у овом свету, који чини могућим нови живот у Богу. Нема поделе на свештено и профано. У светим тајнама нису важни само елементи и заједница која их приноси, већ читав свет који се у њњима садржи. Свет је створен да буде твар свете тајне.