Размишљајући шта вечерас да кажем и поделим са вама многе су ми мисли пролазиле кроз главу, али ово ми је стално била на памети, а односило на нашег великог светитеља, нашег светог Василија Острошког, слава му и милост, на наш народ који живи у Црној Гори, на нашег преосвећеног Митрополита, и све који припадају нашој Цркви.
Нисам никада могао да схватим и прихватим да ће неко желети да одвоји светог Василија од светог Саве, светог Петра Цетињског од светог Симеона Мироточивог... Међутим, зло време је дошло, али ми, народ православни, знамо шта је наша борба и ко је наша снага и утеха. Наша снага је Господ и његови светитељи, као и Мајка Божија којој смо се данас помолили.
Зашто је битно да се наш глас чује, да се окупљамо у што већем броју и на овакав начин принесемо молитве Господу? Да је Црна Гора неодвојива од светосавља говоре многе чињенице, а једна од њих је да у Црној Гори постоје многи храмови који су посвећени светитељима из рода српског, а једна од таквих великих светиња је и манастир Савина у Херцег Новом. Сви они светитељи и божији угодници који су живели у Црној Гори никада нису одвајали себе од Србије и српског рода. Сви споменици културе у Црној Гори подигнути су Србима који су живели на тим просторима. Петар Петровић Његош који је био духовни и световни поглавар посвећује своје дело Горски Вијенац праху оца Србије, ономе на кога се угледао - Карађорђу. Данас је дошао ред на нас да бранимо све те свете и велике људе, да се за њих молимо, а и да се молимо њима да своје молитве усмере за наш наорд који живи у Црној Гори.
Повод за све ово је Закон о слободи вероисповести који је у процесу доношења, а који не значи ништа друго до отуђење српског народа у Ценој Гори од матице Србије. Црна Гора је млада држава, у њој живе различите нације, али највише Срба. Управо та чињеница је камен спотицања, и разлог за доношење оваквог закона, који дискриминише само Српску православну Цркву, јер он узима у обзир светиње које су на тој територији изграђене до 1. децембра 1918. године. Пре тога, готово да других вероисповести није ни било на тероторији Црне Горе, осим мало муслимана на сверу, и католика на приморју. Све остало припадало је Српској православној Цркви, и све што је саграђено и што је постојало од имања, културног и духовног наслеђа припадало је нашој цркви. Данас је дошло време да они који су дошли на власт у тој новој држави желе да своју нацију промовишу тако што ће основати своју, нову ''цркву'', која је основана пре десетак година и регистрована као удружење грађања, а њу су формирали расколнички свештеник Мираш Дедејић који је рашчињен од стране Васељенске Патријаршије, дружина окупљена око њега, и политичари, који су безбожници и неверници. Управо ти, некрштени и неверујући људи, сада желе да осноју и граде Цркву, Такав парадокс никада у историји није забележен, нити се може десити, да цркву граде они који у Бога не верују.
Уз нашу Цркву су и све помесне Цркве, као и остале православне Цркве које прате ситуацију и знају шта се дешава у Црној Гори.
Ни једна држава која је гонила Хришћане није опстала. Сетимо се свих тих творевина, моћних царстава, јаких сила, које су кроз историју биле против Цркве и Христа. И последња стаљинистичко-титоистичка није опстала, али ово су њихови потомци који су у таквом систему одгајани и који ће увек тежити да угасе и опустоше Цркву. Тако нешто има са Запада никада неће бити забрањено, нити ће се у таквим ситуацијама позивати на толико извикана права и слободе. Јер Црна Гора је држава која је у милости и немилости пар људи који су на власти, и у којој не постоји никакав развијени систем шрава и правде. Тамо и данас важи онај стари систем из турског доба - кадија те тужи, кадија ти суди. Такав систем увек је био добар за тог кадију, али никада за српски народ, и тако је и до данашњег дана. Али српски народ се увек на крају са таквим притисцима изборио и опстао. Најјачи отпор турском ропству нашег народа управо је био у Црној Гори, и управо одатле је кретало ослобођење осталих српских крајева. Ту имамо и сјајно дело и о истрази потурица у коме се говори о томе како се црногорски наорд обрачунавао са онима који су се борили против Цркве Божије! Ми се данас против таквих непријатеља Цркве боримо молитвом. Благословом нашег архијереја Преосвећеног Арсенија окупили смо се данас и показали молитвено јединство како то показују у Црној Гори свих ових дана.
Ових дана припремамо се за долазак празника Христовог Рођења, уз наду да ћемо га дочекати у љубави, јер највећи Божији дар нама су љубави слобода коју нам је Господ подарио. Као што смо се увек у тешким временима уједињавали, и као што смо у тешким временима били још јачи у вери и ближи Богу, то се дешава и данас. Нека нас Господ молитвама Пресвете Богородице, светог Саве, светог Василија и свих светитеља који су живели по српским земљама сачува у овој борби коју водимо. Амин!
