Дружење свештеника у Архијерејском намесништву јабланичком постаје правило. Пријатна клима која влада међу њима позитивно делује. Они су углавном генерацијски блиски, друже се и заједно су у разним приликама. Да ли се служи молебан или акатист, Света Литургија или друга заједничка служба после које следи заједничка трпеза љубави, или се организовао турнир у стоном тенису или је неком детету имендан или су покладе или је коме слава – сви су тамо. Сви су заједно, најчешће са попадијама које „умрежене“ размењују рецепте или искуства са децом. И кад смо код деце, њих сада има поприлично, па по једна соба у кући, приликом сретања, буде претворена у јаслице или заличи на играоницу или дечији вртић.
Свештеници јабланичког намесништва не проповедају само, они сведоче – у прошлој години од Преображења па наредних месец дана три свештеничке породице добиле су принову, а намесништво постало богатије за три малишана. У здравом амбијенту међусобног разумевања и помагања, у коме се вежба исповедање и изношење на видело сваке помисли, нема места препиркама већ позитивној клими у којој може да се напредује, с тога користим прилику, да их и на овај начин похвалим.