У селу Гркиња налази се црква Успења Св. Богородице. Саграђена је 1838. а освећена 1849. године од епископа нишког Калиника. Осликавана је 1861, 1867. и 1875. године. Црква је издужена једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној страни и касније дозиданим отвореним тремом на западној страни. Прекривена је полуобличастим сводом који се ослања на бочне прислоњене луке, и издељена на четири поља са три попречна ојачавајућа лука који повезују наспрамне пиластре. Зидана је од притесаног камена чији лепо обрађени комади украшавају отворе са нагласком на апсидални део. Архиволте прозорских отвора оперважене су декорацијом у облику извијеног лука, какав надвисује и плитке нише на луку апсиде. У подстрешју је венац од лепо обрађеног камена. Изнад западног улаза је запис о обнови и живописању храма. Вишље, већа ниша уоквирује две мање са представама св. Тројице, св. Николе и св. Богородице.
Осликана је полукалота апсиде представом Богородица Шира од небеса, док западни зид фланкирају св. Арханђео Михаило и Гаврило. Са спољне стране западног зида насликани су: св. Кузман и Дамјан, св. Димитрије, св. Никола, св. Пантелејмон, св. Симеон, св. Трифун, све са именима мештана приложника из 1875. године. Наиван цртеж са анатомским неправилностима и звучне боје, основне су одлике овог сликарства. На иконостасу је бојом дочарана резбарија од биљног преплета и тордирани стубићи. Према сачуваном запису иконе је радио новембра месеца 1867. године Милош Ковић Бундовски из дебарског села Галичника. Искусан рутинер из традиционално зографског и копаничарског краја, зналачки слаже боје док линију наглашава минуциозним потезом уз благ уплив барока. Иста рука радила је и фреске на западном зиду наоса.
Литература: М. Ракоција, Извештај, Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Преузето из књиге "Манастири и цркве јужне и источне Србије"