Храм Рођења Пресвете Богородице у Димитровграду
Саборни храм Рођења Пресвете Богородице је отпочет са градњом 1890, а освећен 8. новембра 1894. Године, када је у граду Цариброду служио свештеник Теодор Атанасов. Иконостас у храму је дело дебарских мајстора Ивана Филова Аврамова и Помоћника Нестора Алексова из села Осој. Иконописац икона на Иконостасу је Иван Константинов, а фрескопис у олтару насликао је Мића Митић 2009. године. Храм је више пута обнављан. 1984. јак ветар је срушио кубе. 1997. године цео храм је изнова малтерисан, оба кубета су изнова прављена прво од потцинкованог лима а онда је са две тоне бакра обложена заслугом Емила Соколова и протонамесника Александра Ђорђевића. Нови мермерни под је постављен 2008. године, парно грејање као и нова столарија заслугом Министарства вера Републике Србије и протонамесника Војкана Радовановића.
Храм Cветог мученика Мине у Димитровграду
Храм се налази на западном делу града, око два километна од центра. Саграђен је 1920. године и посвећен је светом мученику Мини 24/11. новембар када се слави и свети краљ Стефан Дечански, покрај извора воде на коме је народ лечио очи, а на иницијативу баба Миље. Како се био урушио јер је грађен од непостојаног материјала Борис Димитров је на истом месту у току 2012. године уз помоћ предузећа „Алпина“ саградио нов параклис.
Храм Свете Тројице у Димитровграду
Темеље старог храма Свете Тројице открио је Војислав Ђорђевић 60-их година прошлог века испод старог храста који је постојао на томе месту. Изградњу храма отпочео је Борис Димитров 2006. године уз помоћ народа и државе, а епископ нишки Иринеј је осветио 2. новембра 2008. Године, када је одликован похвалницом г. Борис Димитров, а надлежни свештеник Војкан Радовановић награђен протонамесничким чином. Покрај храма је такође тада саграђен и конак са трпезаријом.
Храм Свете Петке у Димитровграду
Изградња храма Свете Петке отпочета је у току 2013. године уз залагање г. Бориса и грчког предузећа „Терна.“
Манастир Светог великомученика Димитрија у Димитровграду
Први храм је саграђен 1870. године, а други 1925. године. Нови храм који данас постоји, сазидан је на темељима старијег храма који су откривени у сну колару Мади Стојановом. По предању, Турци су дозволили изградњу храма после проналажења црквених предмета и сасуда на томе месту. Обновљен је у потпуности 1996. године уз огромно залагање и труд Емила Соколова, а иконописан руком уметника Миће Митића. У обновљеном конаку живе монахиње и својим трудом а прилогом верног народа 2013. године саграђена је нова звонара и купљено ноо звоно тешко 80 килограма. Епархија нишка помогла је у куповини олука којима је опасан исте године, па је на тај начин заштићен од влаге.
Храм Светог великомученика Георгија у Жељуши
Налази се на старом Жељушком гробљу. Прву Цркву сазидали су Милан и његов син Атанас почетком ХХ века. Храм се у данашње време великом несебичним помоћи г. Зорана Стаменковића из Жељуше. Направљен је шири пут, мост преко потока, проширен прилаз до храма, направљена велика припрата и покривена црепом.
Храм Вазнесења Господњег у Жељуши
Храм је сазидан на темељима тробродне базилике из византиског периода што је установљено после археолошких истраживања Завода за заштиту споменика културе у Нишу. Поред храма се налази оброчни крст из 1864. године. Са изградњом се почело 1997. године уз помоћ Царине Димитровград. Било је и дародаваца из Енглеске. Освећење темеља је служио Владика нишки Иринеј. Због недостатка финансијских средстава храм није завршен.
Храм Светог архангела Михаила у Бољевом Долу
На источној и јужној страни су сачуване фреске из перода од XVII до XIX века, тако да је храм највероватније тада и саграђен. Софијска епархија је помогла обнову 1912. године са 200 лева, а у току 1978. године захваљујући епархији нишкој комплетно је рестаурирана. Објављена је за споменик културе 1984. године и од тада је под заштитом државе.
Црквиште Светог архангела Михаила у Изатовцима
Храм је саграђен 1841. године а главни мајстор је био Коља из Бољев Дола. Сагрђене су и помоћне зграде и конак у коме су живели монаси. Поседовао је велику површину земље. По предању мајстор Коља је по завршетку изградње увидео гршку у конструкцији што је и изјавио пред помоћницима. Храм је убрзо почео да се урушава.1880. и 1896. године у посетама управитеља остало је записано да је храм пукао на неким местима и да постоји опасност од урушавања. Коначно је разваљен у земљотресу 1928. године. Новопостављени игуман Николај Атанасов 1941. године записује да постоје постоји конак са две собе саграђен 1935. године, а једна зграда 1929. године. Један амбар дуг 12 метара и срушена плевња, два извора здрава... књиге, иконе, богослужбене одежде и инвентар. Камен од храма је 1961. године коришћен за изградњу овчарника у селу, а остало је сећање да су два човека која су учестовала у рушењу кажњени превременом смрћу. Данас је место где је био манастир обрасло у шуму и трње.
Црквиште Пресвете Богородице у Каменици
Саграђен је вероватно средином XIX века. Напуштен без врата, прозора и крова. У апсиди храма је сачуван фрескопис.
Храм Светог Пантелејмона у Сенокосу
По усменом предању изградња храма је започета 1853. године, али на другом месту изнад чесме у центру села. Баба Суски се у „сну јавило“да се Црква сагради на садашњем месту. Завршена је 1873. године, а иконостас је завршен 1875. Године и дар је Николе Манчова из Берковице. Црква је делимично живописана 1899. године руком Николе Образописова из Самокова. Звоно је на улазу у порту и направљена је у Берковици 1898. године. Храм је почео да прокишњава и да пуцају зидови 1935. године. Камени кров је замењен ћеремидом 1938. године. Године 2003. зидови су повезани металним ужетом, а 04. априла 2004. године почела је обнова, која је завршена 2005. године. Иконостас је обновљен 2010. године. Уметник Мића Митић је отпочео осликавање 2013. године.
Храм Светог Димитрија у Бребевници
Храм је сазидан средином XIX века, а иконостас је израђен 1875. године. Неке иконе је насликао и мајстор Јован Зограф. Крај храма се налази звонара са звоном израђеним у Пловдиву. Конак је направљен од камена са срушене турске куле после 1878. године. Према усменом предању после 1878. године у манастиру је живело шест монаха од којих је један Анта Галев из Славиње, а после њега Мана Магер из Српске Паскашије који је умро 1941. годин и сахрањен у порти иза храма. Обнављан је неколико пута, а задњи пут у периоду од 2001. до 2006. године прилогом верника. Народ се у већем броју окупља на вече празника Светог Димитрија
Храм Свете Тројице у Гуленовцима
Налази се на сеоском гробљу и саграђена је средином ХIX века. Свештеник Тоша Манов је донео звоно направљено у Пловдиву, а новац су дали благочестиви верници из села. Храм је обновљен 2001.године.
Храм Светог Јована у Височким Одоровцима
Саграђен крајем XIX века и налази се код сеоског гробља. Храм је обнављан 1998. и 2010. године. У порти се налази оброчни крст а на западној страни отворена просторија која се користи за спремање хране и за прославу. Слави се Треће обретење главе светог Јована Крститеља.
Храм Светог великомученика Георгија у Мазгошу
Изградња храма је започета 2008. године на иницијативу г. Ангел Васова а по благослову епископа нишког Иринеја. Новац је обезбедило Министарство за веру Р. Србије и народ који је пореклом из Мазгоша. Дирекција за веру Р. Бугарске је даровала веома леп иконостас и иконе које су постављени у храму 2012. године.
Храм светог Јована Богослова у Мојинцима
Саграђен је поред оброчног крста у току 2002.године на земљи месне заједнице Мојинци.
Храм Свете Тројице у Петерлашу
Налази се у центру села и све до 2012. године постепено се урушавао. Тада долази у село архим. Јован Јеленков, игуман манастир Црна река у стару породичну кућу коју реновира, а упоредо са њом обнавља уз помоћ народа пореклом из Петерлаша овај храм. Комуналац из Димитровграда је старе зидове порушио и у периоду од 8. октобра до 26. новембра 2012. је покривен црепом. Храм је саградио Митко Вацев (као и многе друге храмове) родом из Петерлаша. Од Министарства за веру је одобрено 500 000. динара, а народ из Петерлаша 300 000 динара, госпођа Зорка из Аустралије 1000. аусталијских долара. Грчко предузеће Терна је поклонило два камиона песка за уређење порте храма. Отац Јован је Храм обезбедио са свим богослужбеним сасудима и књигама.
Храм Светог Јована Крститеља у Петерлашу
Саграђен је у пероду од 2013. до 2014. године на источној страни села а на месту где је раније постојала Црква посвећена светом Јовану Крститељу. Храм је изграђен средствима господина Мирка Савића из Суботице.
Храм Ваведења Пресвете Богородице у Радејни
Саграђен је 90-их година XIX века. Фрескописан је делимично руком Јована иконописца а преправке је вршио Д. Колев, после изградње до 1906. године. Имена приложника су исписана на фрескама. Обновљен је 2005. године.
Храм Светог великомученика Георгија у Радејни
Налази се на 1,5 километарасеверозападно од села и обновљен је 1997. године. Саграђен је поред оброчног крста и миросаног дрвета. Народ излази на „манастир“ на дан светог Георгија када свештеник треба да благослови храну (печено јагње) и одреже за себе десну предњу плећку. Овај обичај је опстао још само на овоме месту а некада је био у скоро свим селима Забрђа и Висока на дан светог Георгија.
Храм Светог Великомученика Георгија у Протопопинцима
Сазидан је око 1880. године на необичном темељу од грастове грађе а на тај начин због мочварног терена у близини реке, а на још старијим темељима. Записана су имена мајстора- Јота, Најден и Гера. На западној страни порте саграђена је звонара са звоном направљеним у Јагодини 1937. године. Народ се се окупља да прослави Пренос моштију Светог Николе.
Храм Вазнесења Господњег у Смиловцима
Саборни храм некада главног села области Забрђе. Саграђен на сеоском гробљу, а због лошег стања 1912. године. после рата сагрђен је нови храм, а гробље измештено југо- источно. 1928. године храм је освећен. Двориште је ограђено 1934. године. Храм је поново обновљен из темеља у периоду од 1993. до 1994. године, направљен је нови иконостас, али још увек није незавршен. Поред храма налази се звонара. После задње обнове није освећен.
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима
Постоје назнаке да је први манастир саграђен у Х или XI веку. Монаси су живели и у XVIII веку. Знепољски монах Василије препокрива храм Каменим плочама. Крајем XVIII века обитељ је пљачкана од Турака. Нови храм је саграђен 1839. године у време нишавског архиепископа Нектарија и јеромонаха Никанора и његовог духовника Елефтерија Зографског. Тада је манастирски комплекс преуређен и обновљен. О овоме сведочи година 1839. урезана у камен на зиду поред улаза у храм. Главни мајстор је био Никола (Коља) из дела Бољев дол. Иконе су дело Јована Николова, али и других иконописаца. После првог светског рата (и револуције у Русији) у манастир долази око четрдесет монахиња из Бесарабије, као и многи образовани Руси, који живе у манастиру од 1924. до 1928. године. Јеромонах Спиридон из бугарске Цркве који пописује манастирско имање 1941. године затиче у поседу: 23,2 хектара, 21,5 хетара ливада, око 120 хектара пашњака, две мање воденице, амбар у селу Смиловци... После 1945. године већена имања је одузета како од државе тако и крађом од појединих безбожника. У том периоду у манастиру се подвизавају јеромонах Михајло (1954- 1980), јеромонах Василије, јеромонах Стефан, јеромонах Сава. Након њих у манастир долази монахиња Харитина. Затиче пустош али вредним радом постпено обнавља конак , па храм и на крају владикин конак а гради и шталу где чува две краве и двадесет оваца са својим братом Илијом и монахињом Маријом у пероду од 2003. до 2014. године, а од 2006. до 2012. године, у манастир долази архимандрит Николај који успева да од Републике Србије, кроз разне пројекте (рестаурацију иконостаса, изградњу економског дела, реконструкцију конака , изградњу асфалтног пута у дужини од једног километра од манастира према селу, прикључење електричне енергије од високонапонског вода) добије прилог. Сви радови су обављани по благослову епископа нишког Јована и патријарха српског Иринеја, а уз стални надзор и пројеката завода за заштиту споменика у Нишу. Све ово је веома украсило ово свето место. Данас је потребно још обновити извор који се налази у долини испод манастира и довести воду у конак и економски део. Манастирски конак има два спрата- трпезарију, кухињу и седам келија. 
Храм Свете Петке у Смиловцима
Саградио га је у пероду од 1885. до 1894. године Манча Недељков, када је и освећен. Манча је до упокојења на ово место кувао „јанију“ то јест чорбу са јагњећим месом која се после Литургије и ломљења славског колача благосиља и освећује те служи као главно јело. У време комунизма у ову Цркву је долазило мање људи, али ипак сваке године, а и на Велики Петак, по сведочењу оца Александра Ђорђевића, када је читана јутарња служба и резани славски колачи неколицини верних. У току 2000. године храм је обновљен, а главни мајстор је био Митко Вацев из села Петерлаш. Храм је дуг 7, 5, а широк 4, 5. метара. На дан свете Петке посети га велики врој верника из околине. Традиционално се пререже славски колач и обедује на ливадама око „манастира“. У порти су саграђене две помоћне зграде.
Храм Вазнесења Господњег у Градињу
На месту данашњег храма постојала је старија Црква која је срушена од земљотреса 1939. године. Данашњи храм сагaрђен је 1998. године, а иконописан је већим делом фрескама не велике уметничке вредности. Поред храма је новоизгрђена звонара.
Храм Свете Тројице у Борову
Црква је саграђена почетком XIX века на иницијативу господина Величка Крумов Христова. Око 1970. године је препокривена и малтерисана од Биловчана Леке Димитрова и Најдена Славова. У току 1998. године обновили су је верници и општина Димитровград.
Храм Успења Пресвете Богородице у Борову
Храм је сазидан у периоду од 1932. до 1934. године.
Храм Светог пророка Илије у Доњој Невљи
Храм је подигнут 1921. године. Звоно за Цркву је даровао Никола Спасић. У порти се налазе неколико оброчних крстова. У близини се налази чудотворни извор па се цело то место у народу назива и „лечилиште.“
Храм Пресвете Богородице у Горњој Невљи
Храм је саграђен око 1933. године заслугом Седевке Аневе која је пронашла старе темеље и тела сахрањена поред темеља. Најактивнији у изградњи храма био је господин Ђура Станков. Од 1953. године, када је милиција дошавши на Празник и забранила народу да долази престало је окупљање верних у овој Цркви. Данас је у лошем стању и још увек нема назнаке да ће бити обновљена јер у селу живи 15 људи.
Храм Свете Тројице у Лукавици
Прва Црква на овоме месту саграђена је у XVIII веку, а историчар Константин Јиричек 1883. године налази темеље. Нова Црква је саграђена око 1890. године, а освећена је 1895. године. Иконостас је богато изрезбарен и дело је дебарских мајстора који су израдили иконостас у царибродској Цркви. Иконе су живописане руком уметника Алексе Василева. У близини се накази извор који је обновњен, као и трпезарија. Храм је последњи пут обновљен 2000. године, када су постављене нове подне плочице у броду храма, а под олтара је избетониран, и поплочан.
Храм Светог пророка Илије у Срећковцима
Храм је саграђен средином XIX века. У новије доба комплетно је обновљен 2004. године у време када је у парохијском дому живео отац Војкан Радовановић.
Храм Свете Марије Магдалине у Чиниглавцима
Обновњен је заслугом побожне сестре Мире Марков из Пирота, родом из села Чиниглавци 2005. године. У храму су све неопходни сасуди обезбеђени и фрескописан је делимично. Поред храма је 2013. године саграђен конак на старим темељима, а заслугом и великим трудом Мире Марков, као и прилозима свих који поштују свету Марију Магдалину.
Храм Светог архангела Михаила у Чиниглавцима
Саграђен је средином XIX века. У времену после Другог светског рата је запуштен и данас је у јако лошем стању. Потребна је хитна обнова.
Црквиште Светог Онуфрија у Гојином Долу
Димитровградска парохија. Храмови у парохији
- Детаљи