Почетком августа 2014. године пронађен је сандук који је у себи, 60 година, чувао књиге које су власништво цркве светог архангела Гаврила у Рупљу. Ништа довека на земљи није и неће бити сакривено па је тако и мали сандук величине 50x30 пронађен у поткровљу једне куће у том месту. Када је кућа продата, нови власници су отворили сандук и видели да оно што је у њему припада цркви и предали га месном свештенику. У њему се налазио један Псалтир, два Света Писма ( на бугарском), један часослов из времена кнеза Милоша и зборник црвквених песама. У Псалтиру постоје и потписи људи који су некада били становници тог места. На часослову се налази и потпис некадашњег свештеника Јанка Поповића-Црнотравца Сада су књиге поново упаковане и чувају се у Предејанској цркви чији свештеник администрира рупском парохијом. Занимљива је чињеница да су Бугари,иако православни, у два наврата, када су поробили наше крајеве (1914. и 1941.) успели да организују читање Писма на њиховом језику и да и на тај начин покушају насилну асимилацију Срба који су вековима живели на том простору. Данас је број становника у овим планинским селима смањен до минимума, а многи су се одселили. Надамо се да овога у будућности неће бити, а да ће се о обновом светиње народ враћати у ове предивне крајеве.
Пронађене богослужбене књиге рупске цркве
- Детаљи
- ~ Аутор ~ прота Сава предејански
Почетком августа 2014. године пронађен је сандук који је у себи, 60 година, чувао књиге које су власништво цркве светог архангела Гаврила у Рупљу. Ништа довека на земљи није и неће бити сакривено па је тако и мали сандук величине 50x30 пронађен у поткровљу једне куће у том месту. Када је кућа продата, нови власници су отворили сандук и видели да оно што је у њему припада цркви и предали га месном свештенику. У њему се налазио један Псалтир, два Света Писма ( на бугарском), један часослов из времена кнеза Милоша и зборник црвквених песама. У Псалтиру постоје и потписи људи који су некада били становници тог места. На часослову се налази и потпис некадашњег свештеника Јанка Поповића-Црнотравца Сада су књиге поново упаковане и чувају се у Предејанској цркви чији свештеник администрира рупском парохијом. Занимљива је чињеница да су Бугари,иако православни, у два наврата, када су поробили наше крајеве (1914. и 1941.) успели да организују читање Писма на њиховом језику и да и на тај начин покушају насилну асимилацију Срба који су вековима живели на том простору. Данас је број становника у овим планинским селима смањен до минимума, а многи су се одселили. Надамо се да овога у будућности неће бити, а да ће се о обновом светиње народ враћати у ове предивне крајеве.