Предејанска црква грађена је од 1869. до 1871.године. Лежи на десној страни обале реке Мораве, у подножју села Предејана, на лепој узвишици, изнад државног друма Ниш- Скопље.
Мештане покретаче је повео ка циљу остварења идеје подизање ове Цркве, Петар Љубеновић са својим оцем Љубеном и браћом Митром и Ранђелом. Одобрење за зидање цркве власт- турска у оно време дала је нарочитим ферманом. Мајстор зидар био је Китан Дебарлија са својим друштвом. Цркву је озидао са обичним каменом све до крова. По завршеним грађевинским радовима иконостас и друге украсе и Фреску на западном зиду радио је Василије Крстић, зоограф Галичника.По завршеним радовима би извештен Владика Пајсије да дође и изврши освећење храма. Владика даде свој благослов проти архимадриту Данилу и он изврши освећење храма уз учешће свештеника Петра Миленковића као и многобројног народа. Храм би посвећен Св. Арх. Гаврилу 13.(26.) јул.
Први свештеници по освећењу храма били су Петар Миленковић са својим сином, такође свештеником, Стеваном.
Године 1876.-78. Турци опљачкаше храм. Ствари од вредности као Св. путир, дискосе и друго однеше. Св. престо оборише, а иконостас и иконе на њему унаказише. Касније из Русије доби на дар врло леп, од чистог злата Св. путир са дискосом.
Одмах пошто беше научио Пеолтир и „Часловац“ и други син Петров, Стаменко, би рукоположен за свештеника, а онда Петар раздели им парохију са по 5 села. То је било око 1880. године.
Свештеник Петар Миленковић пошто се повуче са парохије умре 20. децембра 1883. године.
Године 1884. године црква подиже једну зграду са три одељења.
1885.-86. године по пристанку цркве у једном од тих одељења оствари се основна школа са првим учитељем С. Кучпарићем.
Све до 1897. године црква није имала да набави звона. Године 1894. први пут долази владика г. Димитрије у ову цркву. Доцније 1902. ову цркву посећује овдашњи владика нишки Никанор.
Године 1910. маја 28. представи се Господу свештеник Стаменко.
На упражњену парохију беше постављен свештеник Арса Н. но, за кратк време.
1915. године септембра месеца ди постављен Љубомир Г. Поповић из Велике Сејанице.
За време I светског рата Бугари су у црквеној згради становали, а цркву су користили као шталу својим коњима. По ослобођењу из цркве је истерано 16 кола коњског ђубрета да би се дошло до пода који беше сав изломљен коњским копитама. Реновирање цркве је почело тек 1920. године.
Остарели свештеник Стеван Петровић је по особођењу ступио на дужност парохаса свештеником Љубомиром, али 1920. године повуче се са своје парохије на ружичку и опслуживање његовог дела парохије прихвати отац Љубомир.
Отац Љубомир доврши обнову цркве 1921.године. Иконостас изради живописно- уметнички рускиње Александре Сељенко и Евгеније Дoлгова наставнице гимназије.
1921. године свештеник Љубомир као старешина храма оде у Ниш код Њ. П . п. г. Доситеја месеца марта 1921. године да га умоли да дође и освети овај храм Божји. Владика није хтео да дође и дао је благослов да освећење изврши свештеник. Освећење није извршено, али је те 1921. године о црквено слави Св. Арх. Гаврила намесник срески г. Душан Поповић одслужи је св. литургију први пут после ослобођења и њене обнове са свештеником Љубомиром.
Септембра месеца 1921. године смењује се са дужности оца Љубомира новорукоположен Тихомир Т. Јовановић из Модре Стене округ пиротски.
Године 1923. јула месеца ову цркву посетио је владика Доситеј и служио свету литургије уз учешће окружног проте Г. Ник. Недељковића председника духовног суга Г. Дим. Пејовића намесника власотиначког Г. Душ. Поповић и свештеника ове цркве Тих. Јовановића.
1923. године 10. октобра Тихомир одлаза за Власотинце, а на његово место долази Василије М. Иванов- руски избеглица.
Рад оца Василија остаје запажен од архијереја Доситеја те га одликује и унапређује у чин протојереја 22. јуна 1925. године на свечани начин у Нишкој Саборно цркви.
1926./27. прикупља добровољне прилоге за препокривање храма бољим кровом и обезбеђује потпуно од прокишњавања и уређује црквену ограду1930. године обезбеђује средства за довођење чисте и здраве планинске воде. Тај посао завршава 1931. године.
1927. године епископ Доситеј по друге пут посећује овај храм.
После Василија Иванова на предејанску оародхију долаѕи Сима Ивић и свештено служи 9 година. Од 1947. до 1956. године. После Симе долаѕи Слободан Митић 1956.- 1971. За време службовања отац Слободан подигао је звонару 1971. године 7. децембра долази Горча Љ. Илић- и свештенослужи до краја 1992. године.
За време његовог свештенослужитељства поред старог парохијског дома изграђује нови парохијски дом. 1993. године долази на предејанску парохију свештеник Сава Момчиловић.
У првој половини октобра 2005. године наш нхрам у Св. Арх. Гаврила у Предејану посетио је Њ. П. епископ нишки Г. Иринеј.том приликом у пратњи епископа били су: протојереј ставрофор Златан Папић из Ниша, арх. нам. лесковачки протојерејставрофор Славко Миловановић, а присуствовали су и Радомир Ђермановић инжењер из Лесковца, предс. МЗ Предејане Драган Савић, власник мотела у Предејану Драган Павловић, Миодраг Трајковић грађевински техничар и моја маленкост јереј Сава Момчиловић, парох предејански. Поводом ове организоване посете био је разговор о обнови нашег храма. Посета је уродила плодом и већ после 2 године и 9месеци, 30. јуна 2008. године почела је обнова нашег храма која је трајала до 26. јула 2009. године. Током радова епископ нишки Г.Г. Иринеј посећивао је наш храм и надгледао радове. Унутрашњост храма али и спољашњост је током обнове мало измењена.
Под брода цркве подигнут је за један степеник, свети престо је повећан, а степениште за галерију цркве измештено у припрати која је добијена затварањем трема цркве. На цркви је још награђена звонара која је раније била метална поред цркве и није се уклапала са црквом.
Црква је приликом ових радова и електрифицирана.
На дан црквене славе 26. јула 2009. године епископ нишки Иринеј извршио је велико освећење храма уз присуство арх. нам. леск. Протојерејставрофор Славка Миловановића, арх.намесник протјереј Зорана Стојановића, јереј Власта Стојиљковић, јереј Ђукан Оровић, јереј Милорад Хаџи Максимовић, јереј Иван Милановић, јереј Владан Аранђеловић и моја маленкост јереј Сава Момчиловић и ђакон Борисав Стаменковић, као и многобројни верни народ.
26. јула 2010. године за црквену славу Св. Арх. Гаврила служио је свету литургију Његова Светост Патријарх српски Иринеј уз саслужавање свештеника.
Крајем 2010. године обновљен је и дограђен парохијски дом.
2011. године наставља се са улепшавањем црквене околине и парохисјког дома.
2012. године улепшан је црквени прилаз степеницама до новоизрађеног асфалтног пута.