Поводом обележавања 8О година од смрти великог проналазача,Михајла Пупина, у ОШ „Иван Г.Ковачић“ у Нишкој Бањи,одржана је трибина као корелација предмета физике и верске наставе.Наставница физике,Слађана Бараћ,и вероучитељица Кристина Костић,припремиле су са ученицима седмог и осмог разреда презентације о животу и раду овог великог научника.Најпре су ученици у оквиру предмета физике припремили презентацију и паное о биографским подацима,као и научним постигнућима и проналасцима Михајла Пупина.Ученици верске наставе осветлили су још једну страну личности великог проналазача.Најпре су кроз презентацију:“Утицај мајке на живот и рад М.Пупина“,истакли велику улогу Олимпијаде Пупин у усађивању истините вере,тј. неизмерне љубави према Богу још у најранијем детињству.Иако је била неписмена,ова велика Хришћанка понављала је свом сину цитате из Новог и Старог Завета,Давидове псалме и житија Светих Отаца.Омиљени светитељ био јој је Свети Сава,па је и њена поука сину у великој мери инспирисана просветитељским радом архиепископа српског,Светог Саве:
„Дете моје,ако желиш да пођеш у свет,о коме си толико слушао по овим нашим поселима,мораш потражити још један пар очију,очи за читање и писања.Знање,то су златне лествице које нас воде у небеса;знање је светлост која осветљава наш пут кроз овај свет и води нас у живот будућности,пун неувеле славе.“
Здојен љубављу према Творцу,у позним годинама Михајло Пупин пише:“Не, ја не верујем да Бог постоји.Но,ја знам да Он постоји.И то ми је једино знање што има неку вредност од свег мог знања!“
Друга презентација ученика седмог разреда била је промоција аутобиографје М.Пупина „Са пашњака до научењака“,са посебним освртом на религиозност великог физичара и проналазача.Измеђи осталог,пастир из Идвора објашњава да му је наука помогла да постане бољи Хришћанин:“Наука и религија се допуњују,наука не смета човеку да буде религиозан,већ га напротив чини способнијим да схвати високи духовни значај религије.“
Трибини је присуствовао велики број ученика од петог до осмог разреда,као и стручна служба и наставници.Коментари присутних били су нарочито везани за то да су углавном већ били упознати са проналасцима и научним радом Михајла Пупина,али су били изненађени тиме што је у исто време он био и књижевник и велики Хришћанин.
Пупин своју аутобиографију завршава речима:“Ништа човека не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао,улажући у свој рад своје најбоље способности!“