Истине божанског откровења познају се вером. То је нарочити начин нашег сазнања . Он захтева и другачији начин наставне обраде. Вероучитељ/ица није посредник између Бога и својих ученика, који располаже верским истинама и преноси их другима кроз наставу. Он/а има одређени однос са Богом, као што и ученице/ученици имају одређени однос са Богом. Верска настава треба да помогне развијању живог односа ученика са Богом, кроз искуство и заједничко учешће у животу Цркве. Класични начини обраде наставне грађе кроз објашњавање, доказивање или побијање не доносе много плодова у православној верској настави. Овакав приступ вероучитеља може да указује на погрешно схватање и доживљавање божанског откровења, те на покушај наметања вере у облику готових истина. Истине вере не треба претварати у податке, мртво и безлично знање које ученици усвајају и понављају.
Обрада верске наставне грађе треба да се осмисли као сведочење, указивање и неговање веродостојних односа љубави са ученицима. Ови односи чине садржај вечног живота који се пројављује у богослужењу Цркве.
др Ивица Живковић, професор Богословије Св. Кирила и Методија