Православна верска настава треба да полази од личности, потреба и могућности њених полазника. Питање задатка наставе треба посматрати на плану личних односа. Ко су наши ученици? Шта намеравамо са њима? Шта је у том погледу Божја воља, а шта воља оних који организују и спроводе верску наставу? Шта се у верској настави нуди, а шта очекује од полазника? Смирење вероучитељице/вероучитеља, његов/њен однос према божанској истини, огледа се и у начину на који он/а доживљава ова питања, у одговорима које може да понуди на њих. Важно је да вероучитељ/ица осећа своје посланство и благослов Цркве. То се, између осталог, огледа и у поштовању плана и програма по којем одржава верску наставу. Ученици, родитељи и школа не очекују од нас да износимо своје идеје, већ да спроводимо наставу коју је Црква прописала за њих.