Настављајући прошлогодишњи обичај излазимо на врх Радан планине. Црква Светих апостола Петра и Павла на самом врху планине је наш циљ. Донекле колима, а онда настављамо пешице, укупно неких 7 километара под пуном „ратном опремом“: Антиминс, Св. Јеванђеље, Путир, Дискос, Кашичица, Копље, богослужбене књиге и одежде. Припремамо Свети Престо и служимо Свету Литургију на око 1.150 метара надморске висине. Мистична планина и разни обичаји, али још прошле године нас је изненадило сазнање да се овде врши жртвоприношење на жртвенику из паганског периода. Симболично изнад жртвеника на самом врху планине, као на врху откривења, је Црква на камену сазидана да је ни врата адова не навладају. Пагани ми нисмо, старозаветна жртва је укинута, живимо у Новом Савезу са Богом у ком је Христос једном за свагда принео себе на жртву за живот света па с тога не требамо чинити овакве жртве, чуло се у овогодишњој беседи после Литургије из уста оца Александра Николића пароха лебанског, који је поучио присутни народ. После службе обишли смо гору и затекли групе од по десетак људи поседалих између столетних стабала где ручају од којих су неки дошли још ноћас и који ће овај сабор напустити у касним поподневним сатима. Физички исцрпљени али духовно укрепљени враћамо се, у плућима правећи залихе од мешавине свежег планинског ваздуха и мириса разноврсног лековитог биља.ПЕТРОВДАН НА РАДАН ПЛАНИНИ
- Детаљи
- ~ Аутор ~ протонамесник Далибор Стефановић
Настављајући прошлогодишњи обичај излазимо на врх Радан планине. Црква Светих апостола Петра и Павла на самом врху планине је наш циљ. Донекле колима, а онда настављамо пешице, укупно неких 7 километара под пуном „ратном опремом“: Антиминс, Св. Јеванђеље, Путир, Дискос, Кашичица, Копље, богослужбене књиге и одежде. Припремамо Свети Престо и служимо Свету Литургију на око 1.150 метара надморске висине. Мистична планина и разни обичаји, али још прошле године нас је изненадило сазнање да се овде врши жртвоприношење на жртвенику из паганског периода. Симболично изнад жртвеника на самом врху планине, као на врху откривења, је Црква на камену сазидана да је ни врата адова не навладају. Пагани ми нисмо, старозаветна жртва је укинута, живимо у Новом Савезу са Богом у ком је Христос једном за свагда принео себе на жртву за живот света па с тога не требамо чинити овакве жртве, чуло се у овогодишњој беседи после Литургије из уста оца Александра Николића пароха лебанског, који је поучио присутни народ. После службе обишли смо гору и затекли групе од по десетак људи поседалих између столетних стабала где ручају од којих су неки дошли још ноћас и који ће овај сабор напустити у касним поподневним сатима. Физички исцрпљени али духовно укрепљени враћамо се, у плућима правећи залихе од мешавине свежег планинског ваздуха и мириса разноврсног лековитог биља.