Храм Васкрсења Христовог у Нишу Хиландарски метох у Нишу има дугу традицију постојања, а помиње се први пут 1587. године. Метох се налазио преко пута данашње мале Саборне Цркве. Монаси овог метоха одиграли су велики значај у историји Ниша и Православне епархије нишке. У недостатку писаних података, вредно је поменути један опис изгледа метоха из 1799. године. Он поседује „кућу са пет соба, кухињом, подрумом и плацем од осам и по ари,“ а све ово је добио на поклон од неког члана породице Кацигиних, који се замонашио у манастиру Хиландару. На челу метоха налазио се иконом. Временом је у метоху подигнут параклис, који је до изградње малог Саборног храма 1819. године било једино богослужбено место Нишлија.
Хиландарски метох разорен је у савезничком бомбардовању Ниша 4. априла 1944. године и никада није обновљен. Место на коме се метох налазио је продат 1947. године. 1987. године, трудом и залагањем хиландарског старца Никанора, а по пројекту архитекте Александра Радовића, започета је изградња храма светог Саве на Делијском Вису у Нишу. Темеље храма осветио је епископ нишки Иринеј, а убрзо је поред храма подигнут и конак, који је освећен 1991. године. Хиландарски метох примио је 2000. године Богословију светих Кирила и Методија из Призрена. Поред храма подигнута је нова зграда Богословије, а храм је у потпуности завршен и освећен 2007. године, руком епископа нишког Иринеја. По благослову епископа Иринеја, храм је посвећен Васкрсењу Христовом.