Дана 11. Октобра 2022 год на дан Ослобођења Лесковца у Другом светском рату, на свечаној седници Скупштине града у Лесковцу додељена је октобарска награда протојереју Далибору Стефановићу, Архијерејском намеснику Лесковачком, "Због изузетног доприноса у културно просветним и хуманитарним активностима, испољене великодушности, племенитости и милосрђа" како стоји у тексту захвалнице. "Октобарску награду испред свог града данас ће примити и свештеник Далибор Стефановић, отац шесторо деце, духовник који је својим хришћанским врлинама добротворним радом и иницијативама за помоћ онима којима је помоћ најпотребнија задобио поштовање и дивљење како својих парохијана тако и много шире заједнице", речено је приликом доделе награде.
Истом приликом је дечији црквени хор "Бранко", који је химном Боже правде отворио церемонију, добио похвалу Града за постигнуте изванредне резултате за време свог десетогодишњег постојања.
У наставку износимо текст беседе оца Далибора поводом добијања награде Града Лесковца:
Поштовани и драги наш господине градоначелниче, поштовани председниче Скупштине и чланови, часни оци, даме и господо, браћо и сестре, драга децо Божија, слава нека је Богу и хвала. Хвала и вама што сте ме узвисили и поставили на ово место са кога могу све да вас видим, да вам честитам Дан града и да вам свима захвалим на оваквој части коју сте ми указали.
Ви ме награђујете за служење ближњима кроз помоћ духовну и материјалну, а ја вам кажем да све што добро учинисмо Божије је, од Бога је, Божији је дар. Јер: „Сваки добри дар и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе Оца Светлости“. И заиста Он је тај који нас надахњује, Он је тај који чини и да хоћемо и да можемо, Он је тај који чини све у свему. Зато се нећемо гордити оним што смо учинили, већ ћемо бити благодарни Богу на дару. Речено је: „И када учините све мислите да сте непотребне слуге и да сте учинили само оно што сте били дужни учинити“. Ако у неком тренутку помислимо да смо достигли одређену висину, тог тренутка смо се унизили, пали, тог тренутка смо стали, чак кренули да назадујемо. Ако о себи мислимо скромно, да увек можемо и више и боље, никада нећемо стати, већ ћемо увек напредовати. Бог нас кроз Цркву, кроз Свето Јеванђеље и Свете оце учи: „Будите милостиви као што је милостив Отац ваш Небески, учи нас да су „Блажени милостиви јер ће бити помиловани“, учи нас томе да је „Блаженије давати него ли узимати“. И заиста када се даје од љубави, од доброте, од знања, од имања, човек се осећа се блажено, а још, што год дато од љубави – умножава се. „Ко другоме даје Богу позајмљује, а Бог му стоструко враћа“. Човек је биће телесно, али је човек биће душевно и духовно. И као што је тело претежније од одела тако је и душа претежнија од тела, а душевне и духовне вредности претежније од материјалних.
И ја сам то понекад желео да кажем да материјално, рецимо новац који је потребан, не може и не сме човеку бити на првом месту. Дакле, битан је редослед. Изнад новца, изнад материјалног је човек, као што је изнад човека Бог. Ако је Бог тачка у центру кружнце, а ми људи тачке на кружници, како се приближавамо центру – Богу, тако ћемо се приближавати и једни другима. Када тежим Богу и ако ми је Бог на првом месту у животу, онда ће ми и човек бити ближи, онда ће и човек заузети још боље место у мом животу, у мом срцу, а онда ће ми и све остало бити блискије и наћи ће своје право, још боље место.Захвални смо данас Богу на дару што нам је омогућио да се и кроз нас Његово име слави, што је учинио да наша деца, на неки начин и кроз нас, могу наслутити какви су били наши преци, чему су тежили и како се кроз историју ткала наша славна прошлост, што кроз то могу имати путоказ за праву будућност, захвални смо што наши ближњи и преко нас доживеше сваковрсну корист.
Захвалан сам и ја Богу, захвалан и добрим људима. Захвалан сам деда Станку и баба Вери који дадоше свој допринос за слободу нашег краја и града, за ослобођење које данас прослављамо. Захвалан сам моме деди поп Сави који је био такав човек и такав свештеник, да сам још као мали видео његов лик замишљајући Бога, захвалан сам мојој баби Надежди која ме је водила у цркву на Литургију, на Врбицу, захвалан сам мојој доброј мајци Зорици која је непрестано бдила надамном и бди, од које сам пуно научио и попримио, мом добром оцу Зорану – Зокију Осмици који за мене каже да бих био бољи фудбалер од њега, али је и сам срећан што сам дединим путем кренуо, захвалан сам мом брату Игору који је увек имао разумевања за мене, умео да ме похвали и подржи на мом путу. Захвалан сам много, много и мојој супрузи Тамари која је имала праву веру, јаку вољу, велику љубав и која ме је следила у свему. Захвалан сам милој мојој дечици: Симеону, Христијани, Јустину, Марији, Крстињи, Фотини, непроцењивим бисерима, прелепим плодовима љубави наше, украсима који су украсили животе наше.
Захвалан сам Владики мом Арсенију који је имао очински однос према мени, који је направио и корак више у односу према мени показавши однос пријатељски. Захвалан сам Вама господине градоначелниче, Вама председниче Скупштине, вама члановима, одборницима, који сте били једногласни приликом указивања подршке мени, захвалан сам свим грађанима који су били сагласни са предлогом да се овде нађем, захвалан сам свима вама, свима!
Оно што ми је посебно драго је то што препознајете оно што је добро у људима, што препознајете Бога у човеку, и то награђујете, а то чините зато што сте сами добри и пријемчиви за добро, као они који добро промовишу и на прави начин вреднују, а друштво, град, држава, који препознају и теже правим вредностима, такво друштво, такав град, таква држава, не могу и неће пропасти никада. Они ће константно узрастати и напредовати, без обзира на, рецимо, неповољне опште околности. То и ја вама, и свима нама заједно желим – да заједнички напредујемо у добру, а Дародавац свих добара Бог нека нас благослови и свако добро нама и целом свету своме дарује. Амин. Праштајте.
{oziogallery 2812}
{oziogallery 2812}