Цела прошла година је у знаку милосрдног рада. Поплаве које су задесиле нашу земљу, а онда две велике невоље на малом простору, у првој бошњачкој парохији: хитна трансплантација срца Стефану Ђорђевићу из Бошњаца и трансплантација коштане сржи Кристини Денчић из суседног Пертата. Као да нам је Господ допустио искушења да почнемо више размиљати о другима и умножимо милосрђе. Са акцијом за Стефана смо кренули још пре неколико месеци и када је сакупљен за наше прилике велики новац, али мало за операцију за коју треба око двеста педесет хиљада евра, и кад је некако акција утихнула и ентузијазам код људи спласнуо, тад се јавила мајкла Кристине Денчић – Лела са тужном вешћу да се болест код Кристине повратила. „Света Петко, Кристина ти је китила венац од цвећа за храмовну славу, носила је твоју икону у литији, немој је оставити, молили смо се! Како ћемо сад, размишљали смо, морамо помоћи и Кристини и Стефану? Провлачила се помисао о томе како сад морамо да бијемо битку на два фронта, па ће једна акција успорити другу, будући да ће се новац делити на две стране. Пресекли смо. - „Не, акција за Кристину ће помоћи акцију за Стефана која је била скоро стала, подстаћи је, подупрети!“ Сви су прихватили ову реч, и тако је и било. Тих дана је Стефан обавештен да му је нишка Електродистрибуција уплатила прилично велику суму новца. Директор ове фирме, добар човек који је преживео слично у својој породици ганут Стефановим случајем, а искористивши на добро положај у друштву, помогао је. Неколико дана касније окупило се тридесетак мештана Пертата, Бошњаца и суседних села да се договоре како ће даље ићи акција. Представници месних заједница, свештеник и народ у разговору: „Организоваћемо хуманитарни концерт, културно уметничко друштво и ученици ће изводити приредбу у свим околним селима, сакупљаће се новац, обраћаћемо се и даље институцијама и успешним привредницима, зваћемо у помоћ дијаспору, куцаћемо на многа врата знајући да се иза многих крију добри људи, „јер ко куца отворићему се и ко тражи налази“- говорили смо. После гласног вапаја свештеника да ће Бог помоћи кад искрено желимо да помогнемо, а заиста се у оним тренуцима видело да би свако целог себе дао само да Стефан и Кристина буду здрави, зазвонио је телефон Кристининој мајци. Истрчала је. После неколико тренутака ушла је уплакана и саопштила: „Људи, Огњановићи ће уплатити цео износ за Кристинину операцију“(нешто преко сто осамдесет шест хиљада евра). Завладао је тајац, и после неколико секунди одјекнуло је одушевљење свих присутних и велики аплауз. „Ето видите ли?“ – рекао је свештеник, како Господ помаже кад смо на потрудимо на Његовом путу, прекрстили су се и сви прославили Бога. Неколико дана пре тога молили смо се и призвали Огњановиће у помоћ, и Господ је од новца који је давао српски народ преко ових добрих људи, помогао, слава му и хвала, а ми охрабени и са олакшањем настављамо акцију за Стефана која је, наравно захваљујући Кристининој акцији поново покренута сада са још већим жаром код људи.

Динарски рачун: 205-9011005038655-71; Девизни рачун: IBAN: RS35205903101936274074 SWIFT – BIC KOBBRSBG (за Стефана)