Дан уочи прославе Светог краља, по новом календару кога се држи Бугарска Православна црква, са групом верника из Лесковца присуствовао сам пресвлачењу моштију овог светитеља у храму Свете Недеље у Софији. Сваке године дан уочи славе владика, монаштво и свештенство унесу мошти у олтар, пресвуку их да би после Литургије делили вернима комадиће одежде. Владики саслужују јеромонари из наше СПЦ, а све је више и верника из Србије. Када је наш свештеник једном питао бугарског владику зашто се мошти не врате Србима, он је одговорио да Срби и не долазе да виде свог светитеља. Међутим ова прича се више не може применити бар за овај дан када дође већи број срба, ове године велики број из целе Србије. Били су Срби у првим редовима, клечали су у покајању пред својим краљем, а после Литургије су „косовски божури“ испред моштију певали косовске песме. Било је дирљиво, на сваком кораку се чуо српски говор. После Свете Литургије смо обишли руску цркву и у крипти се поклонили гробу новојављеног светитеља Серафима, а онда јединствени и прелеп храм Светог Александра Невског. Поред храма још једна базилика Светог Ђорђа из ранохришћанског периода са новооткривеним мозаиком из времена Цара Константина (а пуна је Софија оваквих светиња и налазишта), у коме се опет група Срба нашла окупљена на једном месту, али овога пута, гле знамења, још неко је био са нама! - Бели голуб, симбол Духа Светога. Не плашећи се корачао је поред нас и као да нам је нешто поручиовао. Све време је био са нама у храму, а онда када нас је остало само неколико испред нас изашао из храма као да нас испраћа. Сви су ово доживели као знамење, а једна верница из Београда прокоментарисала је како ово Свети краљ шаље утеху и благослов свом народу. Зашто и не би, кад се Срби кроз невоље, али полако и сигурно враћају своме светитељу и враћају своме Богу.12. новембар, 2015. год.
О Св. Краљу Милутину