Храм Светог оца Николаја у ЧукљеникуНије познато када је храм подигнут, али се зна да се на овом месту налази храм из средњег века. Помиње се у турским пописима као манастир 1516, 1530. и 1536. године. 1575. године храм је порушен, али је убрзо обновљен. Храм је највероватније поново страдао 1841. године, у време Нишке буне. Феликс Каниц је посетио овај манастир и нашао порушени храм. Он бележи још и да се „поред темеља разорене црквице светог Николе, налази једва очувана ниска грађевина са полуобличастим сводом и конвенционалним византијским фрескама; поред ње су још, знатно виши, солидан једноспратни конак и споредна зграда у којој налазе смештај побожни ходочасници и излетници, али у оне дане кад накривањски поп овде служи Литургију она није дозвољена.“ У време Прве сеобе Срба 1690. године, манастир је посетио пећки патријарх Арсеније Чарнојевић и у њему боравио месец дана. 1786. године, у време митрополита нишког Калиника I и калуђера Јоаникија и Игнатија, подигнута је Црква Успења Пресвете Богородице. Прота Драгутин Ђорђевић записао је две верзије о судбини овог храма. Према првом, храм је осветио митрополит Калиник, који је забранио да се богослужења обављају у храму светог Николаја. Прота Ђорђевић у овом митрополитовом чину види жељу за наметањем грчког језика и богослужења. Ово је изазвало велики револт народа, који је срушио овај храм. Према другом, мајстор Игњат, који је градио ову Цркву, предвидео је брзо урушење, због тога што је храм направљен од речног камена белутка. Пре овом предању, поред Цркве је живео извесни поп Михаило. На Теодорову суботу у сну му се јавио човек са белом брадом и рекао му: „Михаило, иди с црквењака у голему, грчку Цркву, извучите двери, иконе и друго, Црква ће се сруши.“ Након што су учинили оно што им је наложено, храм се срушио. Ову Цркву је обновио почетком ХХ века парох стројковачки Сава Аврамовић. Од старог храма остао је сачуван свети Престо, а иконе из храма постављене су на иконостасу Цркве светог Николаја. Много тога у овим причама проте Драгутина Ђорђевића се не слаже, па се оба предања могу одбацити. Примера ради, натписи на фрескама у данашњем храму светог Николаја су потписане грчким језиком, а иконе на иконостасу словенским. Вероватније је да је храм Успења Пресвете Богородице који се срушио био храм који су подигли Срби, а да су сачувани светог Николаја подигли грчки монаси. У храму Успења Пресвете Богородице чува се бакротиск на свили, Вазнесење Христово са представом Пећке патријаршије, рад Христифора Жеваровића, који је посетио овај манастир 1743. године и даривао бакротиск. Након ослобођења Јужних крајева, манастир је 1884. године претворен у парохијску Цркву. У порти храма налази се споменик погинулим војницима и цивилима пострадалим у Српско- турском рату. Недалеко од храмовне порте налази се веома добро очувана црквена воденица, која је и даље у функцији. Највероватније је подигнута 1786. године, о чему сведочи један запис калуђера Игнатија. Воденица је недавно обновљена.
Храм Светог архангела Гаврила у НакривњуХрам је у завршној фази изградње.