Храм Свете великомученице Параскеве у РударуДанашњи изглед Црква је добила 1799. године, када је обновљен. Храм су обновили виђенији и имућнији грађани Лесковца и околине. Првобитни храм највероватније је подигнут у време визнатијског цара Јустинијана у VI веку, када је подигнута и Јустинијана Прима. Храм је разорен најездама Словена у VI и VII веку. Храм је највероватније своју прву обнову доживео у време Немањића. У средњем веку, овде се највероватније налазио манастир. Манастир је био духовни центар хришћанског живља Лесковца и околине у време турске власти. Овај манастир су у време турског ропства изузетно поштовали нишки митрополити фанариоти, који су га често посећивали. У храму су богослужења до краја XIX века обављана богослужења на два језика- грчком и словенском. Храм је делимично страдао 1814. године, али је убрзо обновљен. Тада су и постављене камене плоче на поду. Путописац Феликс Каниц, обилазећи ове крајеве, описује храм „белих зидова, некадашњи манастир, као место окупљања и омиљено излетиште лесковчана.“ Каниц вели и да је Црква је била и средиште парохије којој припада четрнаест села и има два свештеника. Сондажним истраживањима фрескописа откривено је да живопис у храму има неколико слојева. Први највероватније потиче из немањићког периода, али је трајно уништен и није га могуће видети. Последњи пут храм је осликан 1815. године. Након Првог светског рата, на ове фреске је намазан слој малтера са намером да се фреске заштите и сачувају, али је то урађено нестручно. Дотрајали иконостас је промењен почетком ХХ века, а иконе је насликао уметник Ђорђе Зографски у периоду од 1906. до 1909. године. Поред храма налази се конак, подигнут око 1815. године и представља репрезентативно дело балканске архитектуре. Тренутно је у фази обнове.
Храм Светих врачева Козме и Дамјана у ШишинцуХрам је освећен 2002. године.