Сећање/памћење је један од најзначајних појмова у православном предању и богословљу. Он је директно повезан са најважнијим учењем Цркве о човеку (антропологија) и вечном животу (есхатологија). Смрт појединца или групе, по православном учењу је само прелазак „тамо где одбеже свака бол, туга и уздисање“, односно, у „место светло, у место цветно, у место одмора“(из опела и парастоса). Желећи да вечно живе њихови преци, православни верници на крају сваке сахране (а реч „са-храна“ управо значи „са-чувати“ тело и душу преминулог за вечност) и парастоса, моле Господа да се Он „вечно сећа“ њихових милих и драгих преминулих, речима „вечнаја памјат“.
Управо, горе поменутим речима су у суботу 6. септембра ове године свештеници ЦО Лесковац заједно са вераним народом града Лесковца извршили чин „свештеног сећања“, односно парастоса, невино страдалим суграђанима Лесковца повод 70 година „савезничког“ бомбардовања града. Поводом овог тужног јубилеја, поред парастоса, у конаку саборне цркве је одржана научна тибина са називом „70 година од савезничког бомбардовања“. Испред Мисионарског центра „Преп. Симеона Мироточивог“ се сабраним лесковчанима обратио јереј Мирослав Јовановић, дипломирани теолог. Отац Мирослав је нагласио да и онда када држава и јавне институције забораве своје страдале суграђане, као што се то, на жалост, дешавало у ранијим периодима, наша Црква се њих „вечно сећа“ и уноси их у свој диптих и календар. У наставку трибине су говорили мр Радован Калабић, историчар и публициста, и др Иван Бецић, који су својим доказима и хипотезама синхроно потврдили вишедеценијску прећуткивану чињеницу по којој су сва слична бомбардовања Србије тe '44. од стране „савезника“ заправо била циљ да се силним страдањем ослаби снага народа како би се утро пут новој власти на челу са Јосипом Брозом. Докторант економских наука г. Предраг Митровић је детаљно изнео биланс инфраструктуре тадашњег „малог Манчестера“ са свим индустријама, фабрикама, школама, болницама, банкама и дућанима пре и после бомбардовања. Затим је доказао чињеницу да Лесковац који је 1938. године важио за један од најразвијенијх градова Краљевине Југославије од тог бомбардовања и после уласка „ослободиоца“ до сада непоправљиво пропада у сваком смислу ...На крају се повела и дискусија која је укључила и старије лесковчане који су непосредно слушали о овој великој погибији невиних, честитих и поштених суграђана. Историја наводи да их је укупно, са тадашњом војском, било до 2000 страдалих душа.
Опширније везано за поменуту тему :
1. МАТИЈЕВИЋ, Ј., Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића, Вечерње новости, 08. септембар 2014. (Веб издање)
2. Свештеник Јовановић: Да 6. септембар буде ДАН ЖАЛОСТИ