Грделичка парохија. Храмови у парохији

grdelicaХрам Рођења Светог Јована Крститеља у Грделици

Храм Рођења Светог Јована Крститеља у Грделици је један од ретких који су подигнути у области грделичке клисуре у ХХ веку. Варош Грделица, некадашњи Дервен, смештена је на обали Јужне Мораве после њеног изласка из грделичке клисуре. Од села са педесетак кућа у време ослобођења од Турака 1878. године, до проглашења за варошицу 1925. године са 120 кућа, Грделица доживљава велики демографски напредак. Иако је у свом саставу имала села Грделицу, Дедину Бару и Бојишину, варош није имала Цркву и за све верске потребе верни народ је одлазио у Козарачки манастир, који је од вароши удаљен шест километара. Захваљујући добром географском положају и доброј повезаности главним саобраћајницама, као и најпознатијој фабрици штофова у овом крају, Грделица постаје индустријска варошица. Увидевши потребу верног народа господин Јован Л. Јовановић, индустријалац из Лесковца, власник фабрике штофова, дао је обећање да ће, ако Бог подари њему и његовој супрузи Љубици мушко дете (тада су имали две ћерке), он изградити Цркву у част Рођења Светог Јована Крститеља. Бог је господину Јовану испунио жељу и подарио му мушко чедо а господин Јован је испунио обећање дато Богу и народу. Откупивши земљу од мештана, господин Јован Л. Јовановић је обезбедио средства за градњу храма, чији је камен темељац освештан и положен 07. јула 1935. године, а храм освећен две године касније 07. јула 1937. године од стране тадашњег епископа нишког господина Јована уз саслужење дванаест јереја и присуство мноштва народа. На пројекту храма је најпре радио лесковачки архитекта Бранко Тасић али је пројекат ипак уступљен београдском архитекти Момиру Коруновићу, тадашњем инспектору при Министарству грађевине. Црква је грађена у моравском стилу. Основа Цркве је византијски уписани крст са осмоугаоном централном куполом. По спољашњем изгледу подсећа на Грачаницу. Храм је у потпуности осликан, што је дело руског емигранта Ивана Дикија а иконостас у дуборезу дело је Нестора Алексејевића. Први свештеник који је служио при овом храму био је свештеник Мика (пуно име и презиме није уписано у летопис храма) родом из Власотинца. Отац Мика је при овом храму служио од 1937. до 1941. године када почиње други светски рат. Због страха за свој живот (пуцано је на њега) отац Мика напушта парохију грделичку и враћа се у родно Власотинце. Благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког господина Јована Илића за пароха грделичког бива постављен јереј Владимир Стојиљковић, родом из Грделице. Отац Владимир је службовао при овом храму све до изненадне смрти, октобра 1975. године. За време његовог службовања није било скоро никаквих радова око храма, што због тешке финанасијске ситуације, што због тадашње власти. После оца Владимира на дужност бива постављен јереј Власта Стоилковић, родом из околине Врања. За време службовања оца Власте обновљен је кров и фасада храма, уведена струја и изграђена ограда на западној страни порте.

Епархија нишка

  1. Намесништва
  2. Манастири
mapa-manastira-mala