DSC 0008

У суботу, 26. фебруара 2022. године, Његово Преосвештенство епископ нишки г. Арсеније служио је помен родитељима светог владике Доситеја Васића- Јанићију и Роксанди Васић, који су сахрањени на нишком старом гробљу.

По устоличењу за епископа нишког крајем 1913. године, са владиком Доситејем у Ниш долазе и његови родитељи. Његов отац Јанићије био је родом из Шумадије. Трговачким послом преселио се у Београд, где упознаје Роксанду Ковачову (1853- 1928), родом из Словеније. Венчали су се крајем 1876. године, а већ 5. децембра 1877. године родио се владика Доситеј, њихово једино дете. У време Првог светског рата, владика Доситеј интерниран је у Бугарску почетком децембра 1915. године. Његов отац Јанићије, интерниран је са групом свештеника и грађана 7. јануара 1916. године у логор Еска Џумаја, а његова мајка Роксанда остављена је на милост и немилост бугарских окупационих власти. У њихов дом уселио се бугарски владика Варлаам Константинов, а како један савременик бележи „стара мати Доситејева морала му је сама кувати и намет чинити док је трајала зимница коју је она спремила. А кад је зимнице нестало, бездушни Бугарин истерао је јадницу из куће усред зиме да живи од милостиње добрих људи, а Двор владичин опљачкао.“

По завршетку Првог светског рата, тешко нарушеног здравља, из заробљеништва се заједно са владиком Доситејем враћа и његов отац Јанићије, који затиче своју супругу Роксанду у тешком стању. Благодарећи добрим људима и поштоваоцима владике Доситеја, успела је да преживи тешке дане окупације. Упокојила се 1925. године и сахрањена је на нишком старом гробљу под Горицом. У спомен на њу, владика Доситеј основао је фонд „Роксанда,“ који је имао за циљ помоћ и бригу о болесним и сиромашним члановима нишке црквено- певачке дружине „Бранко.“ Фонд је постојао до 1944. године.

Дана 28. октобра 1928. године, упокојио се и отац владике Доситеја Јанићије Васић, који је сахрањен поред своје супруге. На њиховом епитафу пише: „Роксанда +1925 и Јанићије +1928. Васић, подиже родитељима митрополит загребачки Доситеј.“


Аутор: протођакон Далибор Мидић