Mанастирски комплекс Липовац се налази у прелепом природом окружењу, са јужне стране планине Озрена испод брда Лесковик, са једне стране и Липовачког (Светостефанским) потока са друге стране, на растијању од око двадесет километара источно од Алексинца. На основу турских дефтера из XVI века и записа на маргини књиге из 1764. године, црква манастира Липовац посвећена је Преображењу Христовом. Задржан је средњовековни обичај да манастир носи име оближњег утврђеног града, овде Липовца, чију непосредну повезаност открива ктиторски натпис монаха Германа изнад портала манастирске цркве.
Споменички комплекс сачињавају рушевине утврђења - града Липовца, пећинска испосница и манастирски комплекс Липовац са црквом посвећеном Преображењу Господњем и њој уз западну фасаду дограђеним звоником из 1939. године, затим стари конак из XIX века и нови конак саграђен у последњој деценији XX века.
Град Липовац писани извори први и последњи пут спомињу 1413. године, као један од градова које је турски султан отпадник Муса порушио. Захваљујћи солидној градњи од Липовачког града ми данас видимо остатке двеју кула и бедема невеликог замка (900м2) неког властелина. Монашка испосница, као чест пратилац оваквих споменичких целина, смештена је у прилагођеној литици Лесковика.
Археолошка ископавања на простору манастирског комплекса са налазима из VI, XI, и XII века, упућују на постојање старог култног места и пре изградње цркве. Цркву је саградио непознати властелин у седмој или осмој деценији XIV века. Монах Герман је 1398/99. године обновио цркву, осликао, дозидао припрату и формирао манастирско братство. Тада је кнез Стефан Лазаревић са братом Вуком поклонио села и винограде манастиру. На тај начин је властелинска придворна црква претворена у манастирски храм. Анализом гробних налаза, поред препознатљивих монашких гробова, констатовани су и они за које се може претпоставити да су припадали властелинском сталежу. Одећа од сребрних и златних нити, раскошни појасеви и дугмад, откривају да су у наосу сахрањени чланови племићке породице. Сахрањивање угледих вршено је и испред баштинске властеоске цркве, можда и после изградње припрате. У време освајања Липовачког града 1413. године, манастирска црква није била изложена катастрофалним разарањима. Можда се одговор на то питање крије у Германовом натпису изнад западних врата цркве где моли и Христом заклиње да се храм не разори, а ако се неко дрзне да храм разори нека је од бога проклет. Из времена турске окупације су северозападно од цркве откривени остаци конака.
Црква је саграђена као придворна у дргој половини XIV века. То је невелика црква у облику сажетог триконхоса са куполом над средишњим простором. Све три конхе су споља и изнутра полукружне. Тамбур куполе изнутра је полукружан а споља осмостран са прозорским отворима на свакој другој страници. У подстрешју је фриз слепих аркада, а све то на начин препознатљив за моравско градитељство. Фасадне површине су биле омалтерисане и осликане. Призидана припрата је засведена полуобличастим сводом и грађена је од истог материјала као и црква, ломњеним каменом и сигом.
Изгледа да црква одмах после изградње није била живописана. Нешто касније, крајем XIV века у време када је настао натпис монаха Германа, њене зидове су прекриле фреске. Старо сликарство видљиво је у куполи, на пандантифима и у тамбуру. Крајем XV или почетком XVI века поново је живописана, а остатке тог живописа затичемо у тамбуру. Овде су између прозора представљене стојеће фигуре осморице пророка, испод којих је насликан фриз од дванест светитељских попрсја у медаљонима које твори лоза. На источном подткуполном простору је Мандилион (Свети убрус), а западном Керамион (Света керемида). Поствизантијском сликарству припадају и представе јеванђелиста на пандантифима (Јован са учеником Прохором, Лука, Матеј и Марко). Старо сликарство је 1938/9. године пресликао Рус Иван Петрович Дикиј и израдио иконе за иконостас. Конзерваторски радови започети су 1953. године и трају до данас уз одржавање и презентовање манастирског комплекса.
Литература: П. Гагулић, Манастир Св. Стевана у Липовцу, Београд 1977; М. Љубинковић, Манастир Липовац – црква светог Стефана код Алексинца, Археолошки преглед 15 (Београд 1973), 124-125; Б. Дељанин, Остава из Липовца, Гласник Друштва конзерватора Србије 20,(Београд 1996), 78-80; Б. Цветковић, Манастир Липовац – прилог проучавању, Лесковачки зборник XXXIX, (Лесковац 1999), 79-100; Исти, Манастир Свети Стеван – Липовац, зборник радова са научног скупа поводом шест векова постојања, Алексинац 2002; М. Поповић, Липовац – трагови средњовековног властеоског боравишта, Саопштења XXXIV (Београд 2002), 157-176.
Преузето из књиге МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ ЈУЖНЕ И ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ