У селу Ђунис, недалеко километара од Крушевца, налази се манастир Покрова Пресвете Богородице. Манастир је подигнут на месту, на коме се Пресвета Богородица јавила девојчици Милојки Јоцић 24. јула 1898. године. Девојчица Милојка имала је 13 година и радила је у пољу са својим сестрама. Са крчагом је пошла по воду на извор. Када је стигла до извора, видела је Пресвету Богородицу, која јој је рекла да ће се на том месту исцељивати многи болесници и да се на том месту подигне Црква. За овај догађај се брзо прочуло, па су многи болесни и невољни почели да се сабирају на ово место, где су се исцељивали. 1934. године, по благослову светог владике Николаја Велимировића, епископа жичког, на овом месту подигнут је дрвени храм посвећен Покрову Пресвете Богородице.
     1977. године, започета је изградња великог храма, који је због забране тадашњих власти 1985. године прекинута, да би била настављена 1993. године. Радови су у потпуности завршени 2001. године. Храм је у потпуности живописан, а у комплексу манастира подигнути су нови конаци и помоћне зграде. 1997. године порушена је дрвена Црква брвнара, а на њеном месту подигнута нова од чврстом материјала, која је освећена 1998. године, на стогодишњицу јављања Пресвете Богородице.
     1964. године, одлуком Светог Архијерејског Сабора српске Православне Цркве, ова светиња добија статус манастира, као метох манастира светог Романа у Ђунису. Првобитно је био мушку манастир, а први игуман био је Климент. 1968. године, преображен је у женски манастир. Духовник манастира био је архимандрит Корнелије, доцније схи игуман Андреј. Прва игуманија била је Минодора, која је у овој светињи окупила велико сестринство.
     Иконостас у великој Цркви је рад иконописачке школе манастира Жича, а живопис храма је дело уметника Антониоса Стергиоу, Слободана Јанићијевића из Јагодине и професора Драгимира Јашовића. На плочи која се налази на храму записано је: „Благоизвољењем Оца, садејством Сина и благодаћу Духа Светога сазида се овај храм Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, од 1977. до 1983. године. Живописа се ктиторском заслугом господина Златка Марјановића, златара београдског од 1993. до 2000. године, у време епископа нишког г. г. Иринеја, игуманије Минодоре са сестрама и јеромонаха Павла. Освећење обављено године 2001, септембра 16/3.“
     На дан Покрова Пресвете Богородице у манастиру одржава се велики сабор, на који долази много људи и земље и инострантсва. На извору се служи акатист Пресветој Богородици, а у храму света Литургија. У манастиру се свакодневно дешавају чудесна исцељења болесника.