Царичин Град (Justiniana Prima), се налази на 7 km од Лебана, a 30km од Лесковца, археолошки локалитет из 6. века, једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана. Подигао га је велики византијски Цар Јустинијан I (527-565) према многим изворима у знак захвалности крају у коме се родио. Царичин Град лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка лесковачкој котлини. Само налазиште простире се на платоу од 42.000m².
Први опис рушевина дао Мита Ракић 1880. године у листу Отаџбина.
Истраживања на археолошком локалитету Царичин Град започета су 1912. године, али су убрзо заустављена услед ратова. Настављена су 1936. године под покровитељством Српске краљевске академије и Универзитета у Београду, а прекинута су 1940. година. Истраживања су затим обновљена 1947. године и трајала су до 1970. године, а потом настављена 1975. године а истраживањима су се придружили француски археолози.
Први истраживач града био је Владимир Петковић, открићем величине града, остацима мозаика, мноштвом архитектонске пластике, изнео је прве хипотезе да се ради о Јустинијани Прими.
Град је био важан црквени, административни и војни центар, седиште новоосноване архиепископије Justiniane Prime која је имала јурисдикцију над северним Илириком чиме је право Солуна ограничено на јужне делове провинције.
Био је окружен бедемима, а поред спољних утврђења откривени су и унутрашњи бедеми који град деле на три дела: Горњи, Средњи и Доњи. На најузвишенијем месту у граду саграђен је Акропољ - седиште црквене управе, окружен снажним бедемима, у средишњем делу истиче се централни кружни трг где се одвијао јавни живот града.
Градске улице су поплочане правоугаоним кречњачким плочама, уоквирене покривеним тремовима са стубовима на којима се ослањају лукови аркада. На Акропољу се налази комплекс епископске палате (имала је подно грејање које се загревало топлим ваздухом - хипокауст), велика катедрална црква са три апсиде, атријумом и крстионицом, који спада у ред најмонументалнијих споменика византијске архитектуре на балканском полуострву. У стамбеном делу града, близу трга - форума, откопана је тробродна базилика са криптом, пронађени су фрагменти подног мозаика и фресака. Југоисточно од форума била је трећа црква, крстообразна базилика са атријумом. У предграђу је откопана двојна базилика и јужно од ње пета базилика, тробродна са траксептом, нартексом и атријумом, изван градских зидина нађена је шеста црква, триконхос са отвореним нартексом и атријумом, све ове цркве подигнуте су у VI веку.
Споменици црквене и световне архитектуре по својој урбанистичкој поставци, по скупоценим мозаичким подовима и разноврсном декоративном пластиком у потпуности одговарају Прокопијевом опису Justiniane Prime.