Павле Лаловић, предузетник из Ниша, ктитор и велики добротвор Цркве и народа, председник Црквене општине Ниш у пуних пет мандата од јануара 2001. до јануара 2025. године, упокојио се у миру свог дома, 27. новембра 2025. године. Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније служио је опело у Храму Светог Луке на брду Виник код Ниша, задужбини господина Лаловића, изграђеној на делу његовог приватног поседа, који је он уговором о поклону пренео у власништво Епархије нишке. У порти овога храма он је и сахрањен.
Павле Лаловић је именован на место председника Црквене општине Ниш почетком далеке 2001. године, на предлог свештенства Цркве Светог Пантелејмона, као узоран хришћанин, дародавац цркве и предузетник. Рођен у Нишу 1957. године, он се у својој младости, након завршене гимназије, бавио пословима трговачког путника. Давне 1990. године основао је Привредно друштво „Delta Matic“ d.o.o., које се испрва бавило производњом текстила и увозом пластичних маса. До праве експанзије његове пословне делатности дошло је у периоду од 1998. до 2003. године, када се предузеће окренуло фабричкој производњи експандираног полистирена у регионалном обиму, са погонима на Мраморском брду код Ниша, у Србобрану и Скопљу. Након продаје фабрика аустријској фирми „Аустротерм“, „Delta Matic“ је преусмерила фокус на изградњу некретнина и инвестиције у грађевинарске пројекте: претежно стамбено-пословне објекте у Нишу с пословним простором и становима.
Своје велике пословне успехе постигао је без икаквог учешћа у политичким структурама и приватизацији друштвене имовине. Може се рећи да је у нашој средини у доба транзиције недостајало више таквих привредника какав је био Павле Лаловић, који су своју зараду остваривали на законски и морално исправан начин, а као порески обвезници и донатори обилато доприносили напретку читавог друштва, не наносећи му никакву штету. Исти такав пословни интегритет и сигурност својих клијената сачувао је и као један од првих приватних инвеститора. Иза имена „Delta Matic“ остале су лепе стамбене грађевине у ширем централном делу Ниша (зграда са панорамским лифтом на Тргу „Учитељ Таса“, као и у улицама Првомајској и Петра Вучинића), а такође и истоимени хотел на Копаонику.
Није волео да га запослени називају „газдом“ или „шефом“ већ само директором, што је назив који говори о управљању послом, а не о надређености и господарењу људима. Према сведочењу протојереја Владана Стојановића, који је као студент и стипендиста радио у „Delta Matic“, на адресу предузећа путем факса сваке недеље стизало је на десетине молби за новчану помоћ намењену лечењу, школовању деце или једноставно преживљавању породица. Павле је најчешће, понедељком ујутру, налагао да се свим молбама изађе у сусрет. Помагао је обичним људима, онима који нису могли да му донесу никакву узвратну корист, не бавећи се превише оправданошћу захтева људи који су му се обраћали, нити водећи евиденцију уплаћених донација.
Међутим, по речима његове супруге Слађане Лаловић, највећа Павлова дела тичу се његових дарова Цркви. Био је ктитор Храма Воздвижења Часног крста на Новом гробљу у Нишу, дуго чекане богомоље подигнуте много година по оснивању највећег градског гробља. Саградио је Параклис Светог Нектарија на улазу у Дом здравља у Нишу, намењен молитвама за оздрављење. Подигао је припрату у Манастиру Пресвете Богородице у Сићеву. Најзад, његова задужбина је и Храм Светог Луке на Винику, изграђен на земљишту које је такође поклонио цркви. Овде се не завршава низ његових задужбинарских доприноса. Као велики добротвор, учествовао је значајним донацијама за готово све нишке, приградске и манастирске храмове, порте и друге црквене објекте који су били обнављани крајем ХХ и почетком ХХI века. Коначни списак свих тих дарова не постоји нигде, осим у Божјем сећању.
Српска православна црква и Епархија нишка узвратиле су свом великом дародавцу највишим одликовањима. „Знак признања за примеран хришћански живот и велика материјална улагања у изградњу Храма Часног крста у Нишу, као и помоћ многим другим храмовима и манастирима у Епархији нишкој и далеко шире“, стоји у образложењу доделе Ордена Светога Саве другог степена, 26. септембра 2001. године. Вреди нагласити да је ово одликовање потписао Патријарх српски Павле, на предлог тадашњег Епископа нишког Иринеја. Осим највишег признања Српске цркве, Епископ нишки Иринеј уручио је још два пута Павлу Лаловићу Орден Светог цара Константина Епархије нишке, а такође и Орден Светог Романа другог степена и исти орден првог степена.
Велика блискост и поштовање које је господин Лаловић уживао најпре од стране Епископа и касније Патријарха српског Иринеја, а затим и од потоњих нишких архијереја, уродили су поверењем које му је указано да четврт века, односно пуних пет мандата, служи на челној функцији Црквене општине Ниш. Само место црквених одборника, па ни председавајућих у црквеним општинама Српске цркве у отаџбини, не подразумева неку превелику моћ нити учешће у доношењу најважнијих одлука. Ипак, његова улога „првога међу верницима“ у једној великој српској епархији, његов пријатељски, не само званични однос са архијерејима и свештенством, који су били чести гости његовог дома на Винику, доносили су му одређени утицај, који он никада није употребио на непримерен начин. Ниједном се није могло чути његово гласно исказано или наметнуто мишљење, чак ни тамо где је за то имао могућности. Oд њега се ни за кога није могла чути реч осуде. Његово ведро смирење, скромност и уздржаност чинили су га истински великим човеком.
То не значи да се ради о некоме ко није имао свој став, или довољно знања. У његовом дому налази се импресивна библиотека духовне литературе, коју је он од своје младости, када се и обратио православној вери, помно изучавао. Био је претплаћен на многе верске и богословске листове: на његовом столу налазили су се и Глас Епархије нишке и Православље и Православни мисионар и Теолошки погледи и друга периодична издања. Према сведочењу архимандрита Мардарија, Павле је свакодневно читао Јеванђеље и Охридски пролог Владике Николаја, а врлине које су красиле његов карактер показивале су да је све онде прочитано добро разумео и у свом животу на делу примењивао.
Испратили смо у вечност дародавца са којим се у многим генерацијама нико није могао мерити. Овај велики хришћански господин остаје у сећању свима који имају захвалности и поштовања за велика дела, речи и мисли које је он оставио иза себе.
Ивица Живковић