У недељу, 2. новембра 2025. године, празничним вечерњим богослужењем у храму Вазнесења Господњег у Котлујевцу отпочело је прослављање Светог Илариона Великог – имендана Његовог Високопреосвештенства Митрополита тимочког г. Илариона. На сам дан празника, 3. новембра, у зајечарском Саборном храму Рођења Пресвете Богородице служена је Света Архијерејска Литургија, на којој су Митрополиту тимочком саслуживали Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније и бројно свештенство и свештеномонаштво Епархија нишке и тимочке, као и протојереј-ставрофор Јулијан Ангелов из Бугарске Православне Цркве. На литургијске прозбе одговарао је Хор Саборног храма у Зајечару.
Након Свете Литургије, Митрополит Арсеније честитао је Митрополиту тимочком имендан и, заблагодаривши на позиву, пожелео свом домаћину свако добро од Господа и да на многе и благе године води поверену му Епархију, уз молитвено заступништво Светог Илариона. Владика нишки је, такође, истакао да му сваки долазак у Зајечар причињава посебну радост због братске љубави која повезује Епархије нишку и тимочку.
Заблагодаривши драгим гостима на честиткама и молитвеном учешћу, Владика Иларион подсетио је сабрани народ на житије Светог Илариона Великог који је рођен у Палестини, те је позвао све да се помоле за тамошњи страдални народ.
Потом је Високопреосвећени Митрополит тимочки поручио: "Светитељи су нам узор и најбољи и најпотпунији пример хришћанске вере. Они нису постили зато што су тврдоглаво решили да ступе у штрајк глађу да би исправили неправду у овом свету. А ко је боље од њих у овоме свету познао неправду у читавој васељени? Па опет, светитељи су без подизања других у мржњи, горчини и осуди, живели смирено и дали су Богу оно што је Његово, а то је време и прилика да се суди. Читаво Свето Јеванђеље нас учи да не терамо инат и да се не тврдоглавимо чак и против неправде ако реално постоји. Зар нема неправде у свету? Зар је нема од Адама и Еве? Зар је нема од Каина и Авеља? Зар је нема од многих братоубистава и оцеубистава, па и у најсветије време византијске царевине? Зар није и међу нашим светим Немањићима било збацивања са престола и борбе око власти у овоме свету? Али управо наши Свети Немањићи су посведочили да је покајање и живот по Јеванђељу пут који нас заиста води ка Царству Божјем, пут на ком осећамо мир који недостаје овом свету и лепоту праштања."