ПРОГРАМ ПРЕДАВАЊА ИЗ СВЕТОГ ПИСМА У ЦРКВИ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ. О ЋУТЊИ

hram sv cara konstantina i jeleneЦрква Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу са благословом Његовог преосвештенства епископа г. Теодосија наставља свој недељни програм. Сваке среде у редовним приликама, у продужетку акатиста од 18 часова, предвиђено је организовање предавања из Светог писма. Тема предавања на дан 21. јуна била је ''О ћутњи''. Предавач је био протојереј Иван Цветковић, старешина Храма Свете Петке у Нишу и некадашњи професор богословије.

РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА:
Савремени живот задаје велику брзину мисли, дела и речи, које човек тешко контролише и ставља у оквир. Важност ћутње и њених предности је тема која се у наше време ретко отвара. Ћутање је понекад и најгласнији говор. Човек данашњице усмерио је своју пажњу на истраживање онога што је преко, што је изван, што му је у прошлости било несазнајно. То је и замка услед које човек запушта пределе свог унутрашњег живота. Источнохришћанско предање исихазма постало је кроз историју нека врста међе којом се одређује идентитет православних хришћаана у свету. ''Исихиа'' је грчка реч која значи мир, мировање, тиховање, ћутњу. То је тишина која има своју тежину и квалитет. Када се црпи изнутра, она дефинише човека у смислу у којем он упознаје самога себе. Неки методи исихастичке праксе били су на Западу предмет исмевања онога што је било аутентични израз молитвене ћутње. Међутим, ова ћутња је делатни подвиг сједињења човека са Богом. Ослабљењем дисциплине цркве у четвртом веку дошло је до појачања монашког покрета као повлачења верних у тишину. Галама овога света прети да обешчасти светињњу цркве и да је потопи изнутра. То повлачење не треба схватити као бекство из цркве, већ као активно боготражење. Почетак теме о тиховању налазимо још у Светом писму, где Господ оне који желе да се моле позива да се повуку, да уђу у своје одаје. Ћутња је по предању цркве говор будућег века, начин споразумевања у Царству небеском које је права отаџбина хришћана. Молитвена тишина је чулно несазнајна, али највидљивија нит која спаја људе са Богом и са другим људима. Ћутња је и начин упућивања других у истину, као и коментарисања световних догађаја око нас. Човек упада у искушење када мора да одреди која је мера његове ћутње и колико је она гласна, када ваља да ћути а када да гласно искаже свој став. Свети Роман и остали исихасти прве генерације живели су у овом крају. Питање је у ком правцу би хришћанство на овим просторима ишло да у оно време није било њих.