Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу са благословом Његовог преосвештенства епископа г. Теодосија наставља свој недељни програм. Сваке среде у редовним приликама, у продужетку акатиста од 18 часова, предвиђено је организовање предавања из Светог писма. Тема предавања на дан 17. маја била је ''Заједништво у Цркви''. Предавач је био ђакон Дејан Николић, професор Призренске богословије Светог Кирила и Методија привремено у Нишу. РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА:
Наводећи врлине блаженства у Беседи на гори, Спаситељ не говори у смислу заповедања или укоревања. Једини грех који је Господ Исус Христос критиковао био је лицемерје. За разлику од грешника, који су знали да су грешници, лицемери су били они који високо мисле о себи. Није тако велики проблем имати грех, колико мислити да немаш грех. Лицемери су представљали себе као модел, некога ко зна и ко даје себи за право да осуђује друге. У светоотачкој пракси истакнута је највећа ваћност врлине смирења. Смирење је дато да бисмо смиравали себе, а не друге. Осуђивање и исправљање других Господ је у Светом писму назвао ''брвном у оку''. Осуда другог никада није начин да се проблем реши. Почетак духовног развоја је схватање да једино што можемо да мењамо јесмо ми сами. Сва аутентична осећања су блага, нису интензивна. Јаке негативне емоције везане су за преживљавања из прошлости. Емоције су нека врста сигнала да нешто није у реду. То је драгоцена информација о свету око себе и односима са људима. Сузбијање емоција троши много енергије и лишава нас важних информација. Не треба себе превише осуђивати због било чега што осећамо. Покушај да се мисли и осећања потисну ствара још веће оптерећење. Први који треба да брину о нашим потребама јесмо ми сами.