По речима архимандрита Јована, Велики пост је најважнији период за хришћане у току године, време када смо сви ми најпре хришћани. Пост нас веже за невидљиви свет, за пут спасења. То је позив да се удубимо у себе, да видимо у каквом стању се налази наша душа, јесте ли она на путу спасења. То је и прилика да се одвојимо од привезаности за земљу и окренемо се тајнама неба.
Говорећи о томе како да се држимо у Великом посту, архимандрит Јован изнео је кратко тумачење јеванђеоских читања из припремних седмица: о Закхеју, о царинику и фарисеју, о блудном сину, о Христовом суду и о праштању. У продужетку је било речи и о недељним читањима током Великог поста: на Недељу православља, затим о исцељењу одузетога, на недељу у којој се клањамо Часном крсту, о веровању и надвладавању свог неверја и о самоунижењу и служењу ближњима с радошћу, те о уласку Господњем у Јерусалим на добровољно страдање. Од обиља догађаја који се у цркви спомињу током Страсне седмице, архимандрит Јован се осврнуо на причу о мудрим и лудим девојкама, која истиче обавезу старања о својој души.
Током поста и на сам дан Васкрсења најлакше је искуствено доживети вечност за коју је човек створен. Ради тога потребно је да човек потражи путеве до разоткривања, очишћења и преображавања себе. То се постиже враћањем Богу кроз послушност, на уска врата. Свакоме од нас на том путу предстоји врло суптиулна борба са сопственим страстима, при чему треба схватити да у тој борби имамо озбиљног противника који нам жели пропаст.
Архимандрит Јован је у продужетку дао неколико важних поука на тему борбе против појединачних страсти: стомакоугађања, блуда, гнева, среброљубља, туге, унинија, сујете и гордости. Како је предавач на крају истакао, добро је о свему овоме слушати, али треба се и суочити са страстима, ући у борбу која траје читавог живота. За такву борбу, у којој одбацујемо удео који имамо са злим духом, ништа није тако очишћујуће као што је Велики пост.
View post on imgur.com