Поштовани,
Поводом писања медија о Цркви Свете Тројице у Горњем Адровцу или у народу познате као Руске Цркве. Наиме веома нас радује ваша брига о овом значајном месту али нас у исто врема и жалосте бројне неистине које су изнешене у новинским чланцима. Стога имамо обавезу да јавно прокоментаришемо па и на овај начин ако треба решимо бројне проблеме везане за ову светињу.
Одговорно тврдим да је стање у Цркви и порти на задовољавајућем нивоу сходно могућностима те Цркве. Проблем ниског растиња и стабала багрема је покушан да се реши у више наврата али без успеха. Једно од таквих писања свештеника за помоћ јесте молба достављена 01. Марта 2013 године Општинској Управи Општине Алексинац у којој се обраћамо за помоћ везано за трула стабла багрема. Надлежни су изашли на терен и усмено саопштили да су само два дрвета за сечење . Поред овога одговор на молбу је био јасан , да се јавимо ОТИС-у који је надлежан. На жалост и овога пута се све завршавало на усменим обећањима госпође Милене Максимовић. Сходно томе да општина Алексинац издваја средства у које Црква подвлачим нема увид ОТИС-у што им се захваљујемо са молбом да преиспита рад истих. Према наводима да је Црква закључана и да исту посети око 6000 до 7000 туриста сматрам ову изјаву неистинитом тврдњом која има за циљ да скине одговорност са себе као заиста одговорних на тему порте и одржавања и искрено се надам да ће се визије појединих заиста и остварити у будућности. И ако је Црква била закључана, а тврдим да није, зашто се нису обратили надлежном свештенику и најавили долазак туриста.
Институције су затајиле те су радници из поменутог ОТИС-а 2012 год. два пута покосиле мањи део порте , а 2013 године једном оба пута на инсистирање свештеника и уз ово не треба занемарити чињеницу да је управо свештеник и СПЦ стављена на стуб срама а у суштини средства стоје у ОТИС. Један од предлога свештеника је био и тај да се средства уплате на рачун Цркве и да сходно проблемима свештеник сам буде одговоран за уредност овог места. Опет је одговор у негативном правцу.
После свега реченог можемо јасно видети целу проблематику и не стављати свештеника и СПЦ у непријатне ситуације. Поред порте морамо овога пута питати управо поштовану госпођу Милену Максимовић јавно докле су стигли радови са помоћном зградом или је и то питање само Цркве. Ако је само Цркве молимо да нам предају документацију и прикупљена средства сходно да се мокри чвор прави четири године. Морамо поставити и питање реновирање Цркве која после 10 година прокишњава, чија је то одговорност или је тема оваца у порти само скретање са курса решавања много већих проблема и санирања новонастале штете.
Да није све тако како пише у медијима говори и чињеница да је у припреми пројекат за поновно покривање Цркве која је свакако приоритет. Да су вођени разговори са комуналном везано за одржавање порте али сходно издатку без успеха.
Поштовану браћу из удружења убудуће молим да се пре истицања фотографија и јавног коментарисања јаве надлежнима и конкретно позабаве проблемом. Цела прича је сведена на једног човека, а сложићемо се да је ово место понос и дика не само Општине Алексинац него Српског народа. На жалост ја нисам имао част да их упознам и жао ми је што на овакав начин покушавају да скрену пажњу.
Поштованог екс министра Вука Јеремића уједно позивам да се заједно у духу хришћанског народа позабавимо на ову тему како би ово место Српском роду послужило на понос и радост а не осуду.
Архијерејски намесник алексиначки
Ђорђе М. Мирковић