Православна Епархија нишка и Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд
У издању Епархије нишке, а уз помоћ Академијe Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, објављен је приручник за Догматику – Сотириологија, аутора Епископа нишког др Јована (Пурића), као наставно учило, које има за циљ да тумачи и анализира догмате о спасењу у Господу Исусу Христу у контексту празника. Савремен приступ сотириолошким темама омогућава боље разумевање и могућу мултидисциплинарност у оквиру часова доматике на свим образовним нивоима у Српској Православној Цркви. Ова публикација има за циљ и да буде помоћно средство за учење догмата Православне Цркве свих заинтересованих клирика, верника и оних који желе да боље упознају спаситељску Тајну Христову, те на тај начин представља својеврсни наставак претходне књиге Епископа Јована – Христологија.
Књига је подељена у петнаест поглавља. Прво поглавље – Јединство личности Христа и повест спасења има одељке у којима се аутор бави појмовима и односом христологије и сотириологије, а затим и сотириолошким аргументом у христологији. Други део носи назив Теологија Богојављења и у њему се посебно говори о Крштењу Христовом, као Сину Давидовом и слузи Господњем; а посебно се истиче откровење Тројичног Бога у тренутку Крштења на Јордану. Трећи део књиге је посвећен онтолошком садржају Христове проповеди, са подпоглављима Благовест Свете Тројице, Потпуно Богопознање и Јеванђеље о Царству. На ово се надовезује разматрање на тему онтолошки и сотириолошки карактер Христове љубави, са посебним нагласком на Божанску љубав, Заповест љубави према Богу и Заповест љубави према ближњима. Пети одељак говори о сотириолошком значају чудеса Христових, а аутор је посебно разматрао теме здравља у Христу, чудеса исцељења и васкрсења упокојених у Господу. Као средишње поглавље намеће се ово на тему Предукус сабрања у Царству, где Епископ Јован посебно говори о умножењу хлебова, о Хранитељу људи и о влашћу над природом. Наредних осам поглавља говори о сотириолошком контексту празника. Прво говори о теологији Преображења; затим о теологији Цвети; па следи поглавља о теологији Тајне вечере, Великог Петка, Велике Суботе, Васкрсења, Вазнесења и Педесетнице. Последње поглавље говори о Тајни Царства Божјег. Као и када је писао Христологију, Владика Јован је дао велики допринос осавремењивању уџбеника у црквеној просвети, и то посебним деловима у књизи: Из упоредног богословља и Реч Отаца Цркве и савремених теолога, који ученицима и читаоцима помажу да са аспекта мултидисциплинарности сагледају дати проблем. Аутор приручника после сваког поглавља поставља питања и то из Светог Писма Старог и Новог Завета, Литургике, Патрологије и Пастирског богословља односно Омилитике, како би читалац сам схватио колико зна из ове области и колико је у стању да градиво које је повезао са датом темом може да преточи у беседу коју би могао да произнесе у Цркви. Владикина питања инспиришу и мотивишу читаоце да даље истражују и да своја знања уобличе у шири богословски контекст, у облику написане беседе. Ауторов језик и стил одређују виши академски ниво приликом читања, тако да приручник о Сотириологији могу да користе и они који су на вишем академском ступњу.
Књига – као таква – иако има форму коначног штива не може да се сагледава индивидуално већ мора да се узме у обзир кроз целокупну догматику, зато обе књиге – Христологија и Сотириологија – нису представљене као завршене целине, већ као помоћно средство за боље тумачење и анализу догматских тема, уопште. Избегнута замка схоластичког приступа овим двема публикацијама даје на значају, уз помак у мултидисциплинарном сагледавању учења Православне Цркве.
Вишегодишње педагошко искуство Владика Јован је преточио у приручник који, уз књигу Христологија, чини целину и завређује пажњу, како својом садржином и помоћним апаратом (текстови Светих Отаца и савремених богослова за успешније савлађивање градива), а оно и техничком опремом за коју је заслужан ђакон Ненад Илић.
Епископ Јован (Пурић) и овим прирчником, као и претходним - Христологијом, инспирише читаоца да активно учествује у проучавању, анализи и примени богословских појмова. Поред новина у садржини и добро одабраним текстовима Светих Отаца који су писали на теме из датих поглавља, овај приручник наставља да доноси и велике новине у техничком смислу, као што је био случај и код приручника Христологија. На овај начин, Владика Јован води рачуна о рецепцији штива и код млађих генерација, које кроз уџбенике у основној школи већ имају искуства са оваквим приступом трансфера знања. За разлику од световног школства које користи књиге сличне техничке опреме, технички изглед у случају приручника Сотириологија не одваја садржину текста од опште теме поглавља и не издваја неке детаље и чињенице као врло важне науштрб целине.
Поштујући начело да је Христос једина Истина, Епископ нишки Јован кроз два уџбеника-приручника Христологија и Сотириологија истиче укупне догмате о Христовој личности који су донети на Васељенским саборима, али и објашњени и растумачени од стране Светих Отаца све до данашњих дана. На тај начин, Владика Јован одабраним речима на сотириолошке теме, али савременијим и језиком који је доступан човеку 21. века, постаје један од Отаца који истичу христоцентричност у учењу Православне Цркве.