ИКОНА И ДУХОВНОСТ

IkonaIDuhovnostУ издању Епархије жичке, као осамнаеста књига у едицији Жички путокази, објављен је зборник научних радова Епископа нишког др Јована (Пурића). Зборник носи наслов Икона и духовност и садржи двадесет и седам студија и азбучник појмова. Студије су настајале у периоду од 2006. до 2011. године, односно у раздобљу од када је Владика Јован постао професор Светог Писма на Високој школи – Академији Српске Православне Цркве за уметност и консервацију у Београду, а затим и напредовао у ранг ванредног професора. У зборнику су објављена научна истраживања из више богословских дисциплина: егзегезе, библистике, иконологије, патрологије, догматике, појања, химнографије и хришћанске антропологије. Све студије су већ штампане у најпознатијим српским теолошким часописима, али и у зборницима са међународних научних скупова.

Зборник започиње уводним студијама о богослужењу као центру живота и о улози Псалтира у богослужењу, где Владика Јован истиче прожетост богослужења и Светог Писма са посебним импликацијама у животу сваког верника. Затим следи део зборника који се односи на иконологију: Икона Христа, Дијалог иконобораца са иконопоштоватељима, Антрополошки карактер светих икона, Хиландарски Христос, Иконологија и улога иконе у прошлости и садашњости, Тајна иконичног поштовања Имена Божијег, Икона Христа по Светом апостолу Павлу, Икона и Откривење. У овим студиујама детаљно је описан став Православне Цркве о светим иконама, али је и наглашен иконолошки аспект у библијским текстовима, а посебно је важно то што је Владика Јован истакао значај иконе и иконичног поштовања Оваплоћеног Сина и Његових Светитеља у животу верника у савременом свету који је пун визуелних надражаја. У ових седам студија Епископ Јован илуструје колико је експлицитно наглашено место светих икона у догматима Православне Цркве, те их уводи у егзегетски апарат, којим и сам влада у својим беседама. Своју методологију тумачења Светог Писма Епископ Јован – следујући Светим Оцима – објашљавајући у студији Химнографска егзегеза Светог Писма, на коју се надовезују текстови Увод у основе химнографије, Теологија појања, Библијска прожетост службе погребења свештеника и Православна естетика у Житију и служби Светог Арсенија Сремца. Истицањем библијских места и етоса у химнографији и светотајинским молитвама, Епископ Јован почев од иконологије, па све до егзегезе Светог Писма, студиозно третира проблематику са којом се сусреће савремени човек, па су његови одговори на све потешкоће модерног друштва показатељ да и сам осећа и верује у учествовање Бога у историји. Суочен са антрополошким проблемима, Владика Јован пише студије: Свети Јован Златоуст: Литургијски етос и савременост, О проблему смрти и зла, Православни опит личности и култура-антропологија егоизма, Православље пред изазовима савремености, Једно сведочење Цркве; и доводи збуњеног верника до одговора на сва претпостављена питања. Напојен светоотачком литературом, Епископ Јован користи Светог Јована Златоуста да његовим речима осавремени живот православних верника и да студијама: Свети Јован Златосут о Евхаристији, Сотириолошки оквири педагогије Светог Јована Златоуста, Антрополошке основе педагогије Светог Јована Златоуста, Божанска педагогија и проблем теодикеје у антрополгији Светог Јована Златоуста; тумачи и успешно растумачи сва искушења са којима се савремени човек хвата у коштац. Користећи Свето Предање и – понекад у модерној теологији заборављене методе тумачења Светог Писма, Епископ Јован показује сву комплексност хришћанске антропологије и указује вернику на праву пут истинског Богопознања.

Епископ Јован, као професор Светог Писма и Иконологије, у духу и пун елана за богословствовањем, започиње нову еру у српској богословској мисли на крилима својих учитеља који су започели са неопатристичком синтезом и истиче химнографску и иконолошку егзегезу Светог Писма као камен темељац за учење и напредовање ка Светим Оцима који дају одговоре на сва питања. Користећи језик и стил Светих Отаца, а осавремењујући метод научног излагања, Владика Јован саопштава све тајне Православне Цркве и исповеда веру у Истинитог Бога Оца, Сина и Светога Духа, Тројицу Једносуштну и Нераздељиву.
: ,,Књига представља новину и уникум у нашој научној литератури; она је, текстуално и стилистички гледано, есеј, јер је тако писана – на граници је уметности ријечи и науке. Зато је књига за читање јер представља одговр на акутна егзистенцујална питања духа и душе, опстанка друштва као заједнице....”