Литургија и савремени свет



LiturgijaISavremeniSvet,,Књига представља новину и уникум у нашој научној литератури; она је, текстуално и стилистички гледано, есеј, јер је тако писана – на граници је уметности ријечи и науке. Зато је књига за читање јер представља одговор на акутна егзистенцујална питања духа и душе, опстанка друштва као заједнице....”Из рецензије др Димитрија Калезића



У издању Српске књижевне задруге, у едицији Поучник, објављена је књига Његовог Преосвештенства Епископа нишког др Јована Литургија и савремни свет – Православље пред изазовима савремености.

Књига се састоји из четири поглавља: Суочење Цркве са светом – сведочење као метод Цркве; Литургија и личност – христологија и христолошка антропологија; Литургија, свет, есахтон – еклисиологија и еклисиолошка екологија; и Повратак литургијском искуству света и човека – основ црквене мисије у 21. веку. Књига почиње студиозним приказом сведочења као предањским методом црквене мисије, а затим аутор јасно истиче зашто је дошло до губитка хришћанског опита живота и зашто је тешко живети хришћански у постхришћанској цивилизацији.

После уводних разматрања Епископ Јован говори о личности Богочовека Христа као централној стварности Хришћанства. После христолошке синтезе следи истицање Евхаристије - Тајне Цркве у којој нам се предаје Архетип Христос. Владика је нагласио православно учење о личности као кључу за антрополошки проблем савременог човека, у вези са православним опитом личности и културом, односно антропологијом егоизма. Раскринкавајући проблеме духовне неосетљивости у савременом свету, Епископ Јован говори о Светој Евхаристији као месту обнављања истинске личносности и истинског заједничарења. Треће - за нас и најбитније поглавље - почиње синтезом проблема односа човека према свету, затим се тумачи хришћански став према екологији са посебним истицањем доприноса православног богословља у решавању проблема еколошке кризе. Следствено христоцентричним идејама из другог поглавља, аутор говори о феномену и догмату Оваплоћења Бога Логоса, уз акценат на антропо-космичком доприносу светотајинске екологије у решавању савременог проблема у заштити животне средине. На крају одељка, аутор издваја четири елемента православног Предања у сфери решавања еколошких проблема. Последње поглавље и закључна разматрања говоре о повратку литургијском искуству света и човека, са посебним освртом на библијски контекст превазилажења проблема са којима се хвата у коштац богослов и литург који живи у савременом свету и део је културе и друштва модерног доба.

На крају књиге дата су обимна закључна запажања аутора којим успешно покушава да превазиђе мноштво проблема уочених у савременом друштву.

Из уводног слова: Савременост у којој живимо као у духовно-историјском амбијенту који се непрекидно мења, поставља пред нас, православне Хришћане, непрегледно мноштво - за хришћанску свест и савест, као и за хришћанско искуство историје - потпуно нових и до сада непознатих проблема. Тачније говорећи, ми се, као чланови Цркве Христове, живећи унутар савременог друштва (било да оно само себе назива „постхришћанским", „секуларним", „цивилним" или „отвореним"), већ затичемо усред „Гордијевог чвора" тих горућих проблема који се испостављају не само као некакви апстрактни и туђи „проблеми савременог и секуларизованог човека и друштва" (који се, наводно, не дотичу живота Цркве, надвремено постојеће у „резервату" њене Литургије и њенога Предања, и који нема суштинске везе са хришћанским путем ка спасењу у оквиру те „сакралне оазе", тог безбедног религијског уточишта усред прљавог и узбурканог „мора житејског" овог света), већ се испостављају као неизбежни егзистенцијални контекст како личног историјског живота сваког Хришћанина и Хришћанке, тако и саборног живота Цркве.

Општи је консенсус теолога, философа, социолога, педагога и културолога да се савремени свет и друштво данас мењају неупоредиво брже, дубље и непредвидљивије него што су то чинили „свет" и „друштво" било које познате епохе у досадашњој историји света. Небивали научно-технолошки развој, политичко-економске и социјалне промене на планетарном нивоу, два светска рата и богоборне револуције, „Хладни рат" и почетак глобализације у 20. веку - веку атомске технике и прашумске етике, како је пророчки упозоравао Преп. Авва Јустин Ћелијски, још шездесетих година истог тог 20. века из Манастира Ћелија код Ваљева - измениле су човека, друштво и свет много коренитије и далекосежније него читав претходни процес историјског развоја западне цивилизације од хуманизма и ренесансе до почетка 20. века.

Брзина тих непрекидних промена човека и његовог света је све већа, а њихов интензитет све снажнији, тако да се стиче утисак да читава ситуација постепено почиње да измиче свакој контроли, тако да човек од субјекта тих промена све више постаје њихов пасивни објект. А ако је судити, макар на основу оних трагичних и деструктивних плодова тог и таквог „незадрживог развоја", које нам је на застрашујући и опомињући начин показао 20. век (са својим богоодступништвом, два светска рата, безбројним кризама и стотинама милиона убијених и рањених људи), о крајњим дометима тог цивилизацијског процеса, у коме технолошки и економски напредак стоје у директно обрнутој сразмери са духовним и моралним назадовањем човека и људског друштва, може се само нагађати и то не без огромне бојазни и забринутости за судбину рода људског и његовог Дома, читаве планете Земље.

Рецезенти ове врло интересантне и књиге која поставља проблем савременог друштва у нов - а од давнина - библијски контекст су протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић и Бранко Летић. Главни уредник издања је Драган Лакићевић.


Извор