Светосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Четврто по реду предавање, на дан 15. новембра, било је посвећено правилном схватању израза ''живот будућег века''. На тему ''Царство Божје међу нама'' говорио је јереј магистар Љубиша Костић, професор Призренске богословије Светог Кирила и Методија привремено у Нишу.
РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА: Израз ''Царство Божје'' указује на саборни моменат заједништва, као неопходно обележје православне вере у Бога. Много места у Светом писму Новог завета посвећено је објашњавању новооткривене стварности Царства Божјег: како на самом почетку Христове проповеди, тако и у многим његовим причама, беседама и молитвама. Литургија Цркве сматра се иконом Царства Божјег, по својој структури и по основном садржају. Литургијско време је иконично оприсутњење вечности у садашњем животу. Погрешна схватања последњих времена позната су под заједничким називом апокалиптика. То је опседнутост доласком Антихристовог доба са основним осећајем страха и неизвесности, као и са вером да су сада последња времена, да у последња времена неће бити истине и да свако треба да се спашава на свој начин. Овакав приступ, супротан православном ишчекивању живота будућег века са радошћу и надом, доводио је до појава масовног фанатизма у сектама на Западу, али и у појединим периодима историје православних народа.
РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА: Израз ''Царство Божје'' указује на саборни моменат заједништва, као неопходно обележје православне вере у Бога. Много места у Светом писму Новог завета посвећено је објашњавању новооткривене стварности Царства Божјег: како на самом почетку Христове проповеди, тако и у многим његовим причама, беседама и молитвама. Литургија Цркве сматра се иконом Царства Божјег, по својој структури и по основном садржају. Литургијско време је иконично оприсутњење вечности у садашњем животу. Погрешна схватања последњих времена позната су под заједничким називом апокалиптика. То је опседнутост доласком Антихристовог доба са основним осећајем страха и неизвесности, као и са вером да су сада последња времена, да у последња времена неће бити истине и да свако треба да се спашава на свој начин. Овакав приступ, супротан православном ишчекивању живота будућег века са радошћу и надом, доводио је до појава масовног фанатизма у сектама на Западу, али и у појединим периодима историје православних народа.