Светосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Друго по реду предавање, на дан 11. октобра, било је посвећено историји наше цркве и нашег града. На тему ''Владика Доситеј – светитељ на трону нишких епископа (1913-1933)'' говорио је протопрезвитер Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки. РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА: Као млади јеромонах студирао филозофске и социјалне науке на Сорбони. У Балканским ратовима путовао по стратиштима делећи помоћ и пружајући утеху рањенима. Као новоизабрани епископ ратне престонице Ниша прихватио и збринуо велики број избеглица и сирочади. По повлачењу војске и владе остао са својим народом, да би првих дана био интерниран у земљу окупатора где је претрпео тешке муке и понижења. По завршетку рата преузео важан положај у врху архијерејског сабора, где је радио на успостављању јединства и доношењу устава Српске православне цркве. Предводио мисију православља и главне послове организације Цркве у чехословачким и поткарпатским земљама. Као врстан дипломата и познавалац језика учествовао у многим делегацијама Цркве у иностранству. За своје заслуге добио више црквених и државних одликовања. Као нишки епископ даноноћно радио на ублажавању народне беде после рата, бринуо о породицама пострадалог нишког свештенства и о ратној сирочади широм земље, давао пример другим хуманитарним установама свог времена, основао дом за слепу децу у једном од својих манастира. Организовао привредну задругу у својој епархији за материјално осигурање и покретање братске солидарности међу свештеницима. Иницирао оснивање нишког народног универзитета, енглеско-српског дома, црквене штампарије, подигао велики споменик устаницима на Чегру и мали свештеномученицима на мосту код Тврђаве, у строгом центру града. Остао је упамћен као човек душевне доброте, срдачности, скромности и личног материјалног сиромаштва, апостол љубави и апостол рада у ХХ веку. Као владика новоосноване Загребачке митрополије претпрео дугододишња тешка злостављања од стране усташког режима, која су му неповратно нарушила физичко и душевно здравље. Упокојио се у београдском манастиру Ваведење, где су 2008. године откривене његове мошти. Делић ових моштију налази се у цркви Успења у Доњој Врежини код Ниша.