КУЛТУРНИ ПРОГРАМ СВЕТОСАВСКОГ ДОМА, ''ШТА ЈЕ СВЕТОСАВЉЕ?''

800x600 svetosavski dom u NisuСветосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Десето по реду предавање, на дан 10. јануара, било је посвећено спомену Светог Саве између родољубља и вере. На тему ''Шта је светосавље'' говорио је г. Владимир Вељковић, дипломирани историчар и вероучитељ.

РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА: Појам ''светосавље'' настао је међу теолозима и свештеницима у Србији између два светска рата, очуван је међу српским исељеницима, а обновљен крајем двадесетог века међу православним лаицима организованим у патриотске покрете и удружења. Заговорници те идеје, која се још назива православним национализмом, отачаствољубљем и српским родољубљем, сматрали су да спомен Светог Саве нуди готов модел како православни хришћани треба да делују у друштву. У њеном темељу лежи претпоставка о вековном постојању нације код Срба, као и националног модела деловања насталог у средњем веку, који данас ваља следити. Међутим, политичка филозофија средњег века била је потпуно другачија. У оно време није постојао појам народа у модерном смислу. За разлику од модерног национализма, политичка идеологија средњег века нигде, па ни код Срба, није била мотивисана проширењем државе у циљу обједињења народа, већ је била усмерена ка империјалној идеји. Тај модел подразумевао је чврсту сарадњу Цркве и државе, где држава преузима мисију Цркве и њен поглед на свет, промовишући веру законским средствима. Кључна одлика државног учешћа у мисији Цркве јесте употреба силе, за коју многи савремени теолози тврде да није у складу са новозаветном библијском поруком. Данашња социјална етика Православне цркве блиска је политици савременог света у погледу заштите људског достојанства, слобода и права човека. Ми смо, као канонски припадници Српске цркве, свакако наследници Светог Саве. У тој припадности треба видети само почетак. Данас је потребно умножити дарове које смо добили и на нов начин промишљати о улози вере у савременом друштву.