Манастир Светог Димитрија налази се у подножју југоисточног дела Суве Планине око пет километара јужно од Беле Паланке на око 450 метара надморске висине у селу Дивљана. Претпоставља се да је манастир први пут подигнут још пре 1600 година, у време Светог Никите Ремезијанског, на месту некадашњег светишта посвећеног паганском богу сунца. У својој новијој историји манастир је тешко пострадао од бугарских завојевача, а за његову обнову заслужни су руски емигранти, који су пре нешто више од осамдесет година на овом месту подигли и капелу посвећену Светом Серафиму Саровском. Последња етапа обнове почела је подизањем новог конака 2005. године, који је својим капацитетом задовољио све потребе смештања обитељи и примања гостију. Доласком новог настојатеља, протосинђела Серафима (Живковића), поред оживљавања економије манастира који је данас познат по производњи меда, лековитог биља и других засада, заживео је двоструки мисионарски потенцијал и надахнуће овог места: најпре оно које потиче од благослова његовог древног оснивача, великог мисионара златног века хришћанске прошлости, а потом и подстицај који даје спомен знаменитог саровског подвижника чије име носи протосинђел Серафим.Иницијатива за покретање манастирског издаваштва настала је давне 2002. године, када је отац Серафим превео са руског службу Светог Серафима Саровског, припремајући је за штампу заједно са житијем и акатистом. Послушање у техничком делу припреме овог наслова прихватио је брат Жељко Перовић из Пирота, који се и сам годинама ангажује на пословима издаваштва православног духовног садржаја. У то време нико није могао да претпостави да ће наслови које објављује овај манастир ући и у другу деценију свог излажења и да ће се њихова количина приближити троцифреном броју. Од 2005. године до данас укупно је објављено деведесет два наслова у четрнаест различитих едиција, односно библиотека. Одговорни уредник свих издања је протосинђел Серафим, а на овом послу труди се тим сарадника који истражује, чита и предлаже нове наслове, пратећи интересовање читалаца и по томе усмеравајући свој даљи рад. Поред поменутог г. Перовића, треба истаћи залагање и упорност манастирског радника Саше Тасића, који годинама путује Србијом, успостављајући потребне контакте са парохијама, манастирима и епархијским магацинима.
Посебну област манастирских издања чини библиотека ''Православни подсетник'' коју приређује лично протосинђел Серафим - са једним истоименим издањем годишње, које садржи календар, правила поста и одговарајуће поуке. Међу нарочито важним едицијама треба навести библиотеку ''Поуке'', која објављује речи знаменитих српских пастира и духовника двадесетог века: пет наслова поука патријарха Павла, два наслова поука старца Тадеја и по један са поукама епископа Доситеја и Хризостома. Чак три едиције посвећене су избору из дела Светог Владике Николаја: прво и друго коло библиотеке ''Словенски Златоуст'' и библиотека ''Литургијски живот'' са његовим тумачењима недељних јеванђеља. У библиотеци ''Свечовек'' објављен је и један наслов са изводима из дела Достојевског, као и две веома запажене збирке истинитих прича под називом ''Огњиште''. Остале области издаваштва Манастира Дивљана посвећене су објављивању садржаја важних за свакодневни духовни живот православних верника. То су библиотеке о празницима, молитвословом, песмарицама, славарицама и посним рецептима. Нису заборављени ни најмлађи читаоци: осим Житија светих за младе, где се у улози саиздавача појављује и пиротска ''Књига Знамење'', постоји и библиотека ''Најмлађи православац'', у којој се могу наћи Дечји молитвеник, Дечји врлинослов, Дечја славарица, веронаука светог владике Николаја и побожне и родољубиве песме чика Јове Змаја.
Већином су то књиге малог формата у лајмованом повезу, неке од њих лако осмишљене, преузете из сабраних дела и других извора, и друге које су захтевале више приређивачког труда у превођењу, писању, илустровању, обимнијем истраживању, брижном одабиру поука и сврставању по одређеним категоријама. Књиге у издању Манастира Дивљана препознатљиве су по лепо опремљеним корицама, квалитетном папиру и пажљивој графичкој припреми у колору, што је још једно сведочанство љубави протосинђела Серафима и његових сатрудника како према садржајима које овим путем преносе тако и према људима и деци којима их са Божјим благословом намењују. {oziogallery 1428}