(Свети Јован Златоусти, Дела, том IV, превео са грчког и приредио Дејан Ј. Лучић, Епархијски управни одбор Епархјије нишке, Ниш 2015)Објављивање Делâ Светог Јована Златоустог отпочело је на предлог и иницијативу неколицине поштовалаца Златоустог, на челу са преводиоцем и приређивачем Дејаном Ј. Лучићем, са институционалном подршком Епархије нишке, као један од пројеката које је тадашњи Епископ нишки г. Јован покренуо у склопу прославе великог јубилеја 1700-годишњице доношења Миланског едикта. Први том публикован је 2012. године, након чега се сваке године до данас, према почетној идеји, објављује наредно, ново издање овог капиталног пројекта. Делâ Светог Јована Златоустог преводе се према изворнику Мињове збирке посвећене грчким Оцима, по распореду текстова који је готово идентичан са руским издањем, које комбинује тематски и хронолошки принцип. Како стоји у ранијим предговорима приређивача, ово српско издање није намењено специјалистима, већ пре просечно образованом читаоцу који настоји да живи хришћанским животом, као подстицај том настојању и као утеха кад се у томе испрече тешкоће. Четврти том Златоустових Делâ посвећен је скоро у целини његовим похвалним беседама упућиваним појединим знаменитим личностима. Збирка почиње са чувених Седам беседа Апостолу Павлу (за које постоји и посебан прослов (предговор), потписан именом Епископа Атанасија из Светосавске Херцеговине). Остатак четвртог тома састоји се од похвалних беседа мученицима и свештеномученицима, укључујући и три беседе старозаветним мученицима Макавејима, као и беседа за које се сумња да припадају Златоустом, а које се у науци означавају натписом dubia. Нарочита вредност свих ових беседа огледа се у томе што оне, попут беседа других великих Отаца тог времена, исказују тежњу ка зближавању хришћанске и јелинске (хеленске) културе, нарочито оног његог тада актуелног правца који се у историји реторике назива ''другом софистиком'', а који је имао за циљ повратак класичном изразу у беседништву – наглашава у поговору овог тома преводилац Лучић.