Константинов град Ниш надалеко је познат због своје древности и историје освештане ликовима дивних мартира, страдалника, војсковођа, војника, преподобних подвижника, али надасве у очима Васељене познат је по достојности да се у њему роди највећи хришћански Цар светитељ и равноапостолни Константин. Културно-уметничком свету познат је још један веома знчајн дар који свету дарује Константинов град Ниш, а то је већ 125 година стара Црквено-певачка дружина "Бранко", ангелогласна дружина која испуњава Еванђелску заповест "да једним устима и једним срцем" појањем прославља дивно и величанствено име Божије.
Илијска Митрополија у околини Атине има храм светих Константина и Јелене који је у години великог јубилеја покренуо низ културних манифестација којима се прославља хиљаду седамстота година милости Божије, од доношења Миланског Едикта. У том духу, почаствован је позивом и Катедрални хор "Бранко" из Ниша, да се целовечерњим концертом представи, браћи и сестрама по вери, и на тај начин пренесе благослове скромне Србије која се као најукрашенија колевка славнога Цара пројавила пре скоро осамнаест векова. У петак 24. маја, пред препуним храмом народа Божијег, пред Високопреосвећеним Митрополитом Атинагором и свештенослужитељима Атинске Архиепископије и околних Митрополија, хор "Бранко" представио се извођењем бираних музичких нумера, од древних византијско-српских композиција, преко композиција истакнутих светских уметничких стваралаца, међу којима опет великог и чувеног изданка скромне Србије Стевана Мокрањца, чувених руских композитора, па све до дивних грчких народних песама "Στου Βοσπόρου τα αγιονέρια" и "Δώδεκα ευζωνάκια" које су изазвале велико одушевљење публике.
Предстојатељ ове Митрополије Високопреосвештени Митрополит Атинагора срдачно се захвалио диригенту хора г-ђи Сари Цинцаревић, свим члановима хора, пратиоцима, Проти Браниславу Цинцаревићу, и ђаконима Ранђелу Стошићу и Игору Давидовићу, на дивној гозби љубави и молитве коју су својим појањем приготовили овој заједници. Наш домаћин и водич био је високопречасни протопрезвитер-ставрофор Анастасиос, који је сваки тренутак нашег боравка користио да разним гестовима искаже своју велику љубав према нашем народу. Благодарећи нашем домаћину, имали смо прилике да посетимо манастир Пресвете Богородице из десетог века, недалеко од Атине, и поклонимо се чудотворној икони Мајке Божије. Посетили смо чувени Акропољ, нови музеј Акропоља у Атини, манастир светог Јована Богослова са дивним манастирским ризницама, где смо веома лепо дочекани од стране оца Николаса и његових парохијана.
У парохијској заједници светих Константина и Јелене, уочи недеље Раслабљенога организовано је свеноћно бденије, као молитвени принос пред честицом часнога Крста која је за празник стигла са Свете Горе у ову парохију. Дивно је било слушати молитвене возгласе и појање на Грчком и Српском језику, још је дивнија слика верног народа који од пламених молитава као снопови сунчаних зрака сјаје у цркви. Препуни дивних успомена из овог дивног краја, обогаћени новим познанствима, свезани братском љубављу, предходно се опростивши од дивних домаћина, наставили смо свој пут ка острву Евија где смо се поклонили моштима светог Јована Руса уочи самог дана његове молитвене прославе, пут се одатле наставио ка нашој Србији, уз кратко задржавање у Солуну где смо се поклонили моштима свтог великомученика Димитрија. Бога славећи ово дивно путовање проширило је наше видике, ојачало дух ревности за Име Божије, и као најважније утврдило нас у братској Љубави.