На обронцима суве планине у Горњег Заплања у селу Велики Крчимир, поред цркве из 1937. године, налази се стара црква, обе посвећене Христовом Вазнесењу.
Стара црква Вазнесења Господњег је издужена једнобродна полуобличасто засведена грађевина са наглашеним челом лука свода на попречним фасадама и полукружном апсидом. Наос од припрате је некад одвајао зид од кога су остали трагову у виду пиластра који деле цркву на два травеја. Зидана је крупним квадерима сиге у кречном малтеру и покривена двосливним кровом. Накнадним интервенцијама 1838. и 1899. године призидан је трем, отворена јужна врата и проширени прозори, а нови иконостас померен ка западу.
У цркви се налази споменик тројице устаника из Првог српског устанка које су Турци погубили. Према некад видљивом натпису осликавање цркве је започето априла а завршено јуна месеца 1629. године. Фрагменти старог живописа сачувани су у наосу, олтарском простору и на спољној страни западног зида припрате. У олтарском простору је поворка архијереја, св. Три јерарха, св. Димитрије, св. Нестор, св. Георгије, идр. У полукалоти апсиде је Хритос у мандорли а испод Богородица шира од небеса, окружени Благовестима и надвишени Причешћем апостола. Ту су и сцене из Христовог живота: Рођење, Крштење, Мироноснице, Васкрсење,Распеће, Улазак у Јерусалим, Христос храни гладне после проповеди, као и Ваведење Богородице.
Мале уоквирене композиције су хармоничне и складаног колорита, док сигуран цртеж указују на даровитог сликара. Други зограф скромнијег талента нешто касније је осликао Страшни суд на западној фасади, чији квалитет заостаје за оним у наосу. Једноставна конструкција двоспратног иконостаса попуњена је иконама из XIX (престоне) и XX века. Изнад улазних врата урезан је натпис од стране патријарха Арсенија IV Шакабенде из 1753. године, када је боравио у цркви повлачећи се од Турака. Конзерваторски радови 1957. године вратили су кров обрушеној цркви, санациони радови изведени су 1970, заштита живописа обављена је 1970. и 1974, да би се 2003. године приступило консолидацији и уклањању познијих слојева.
Литература: В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 51; Б. Дељнин, Црква Вазнесења Господњег у Великом Крчимиру, заштитни радови, Гласник ДКС (Београд 1995), 143-146; Споменичко наслеђе Србије, Београд 1998, 139.
Преузето из књиге "Манастири и цркве јужне и источне Србије"